Postovani, moj problem je sledeci: Ja sam nesto stariji student od svojih kolega i koleginica sa faxa. Blizi se pocetak nove skolske godine i pomisao na potrebu za svakodnevnom dozom lazi i pretvaranja pred svima njima me vec cini svakodnevno veoma nervoznim i napetim. Prosto ne znam sta da izmisljam ove godine i koja osoba da budem ove godine za javnost? O cemu se zapravo radi: Sa jedne strane ja sam u ocima svojih kolega iskusniji savetnik i nekima cak poput starijeg brata, a u ocima koleginica privlacan momak, veoma zgodan, nabildovan, inteligentan i elokventan, neko ko im dozirano ali redovno deli komplimente, cesto otvori vrata katedre, neko ko zna za tzv. becku skolu… Par koleginica me redovno zovu na pica, zovu me uvece da izlazim s njima i prave planove za odlaske na razne manifestacije, sta vise i za eventualna zajednicka letovanja. Jednom procentu njih se mnogo svidjam i to svaka str8 osoba primecuje. Jedna je cak bila svojevremeno bas navalentna par meseci da me je zvala svakodnevno na mobilni. Sa druge strane ja imam stabilnu vezu koja traje skoro 2.5 godine sa jednim momkom nesto starijim od mene. Mi maltene zivimo zajedno jer ja skoro svake veceri spavam kod njega. Imamo nase lgbt ali i str8 prijatelje koji znaju za nas, cak imamo i kumove koje smo odredili za nase vencanje u inostranstvu. Imamo predivnu vezu, punu iznenadjenja, putovanja, razumevanja, postovanja, isl. tako da mislim da bi nam i mnogi str8 parovi pozavideli na mnogo cemu. Tokom prosle skolske godine ove klinke sa faxa su mi stalno dosadjivale sa pitanjima da li sam slobodan, kakve zenske me privlace i slicnim stvarima… E sad, kad sam bio klinac i dok sam jos mislio da sexualnost moze da se bira tokom srednje skole te stvari me i nisu zamarale jer sam maltene od rodjenja mukotrpno pokusavao da se infiltriram u nekakvog bi-str8era, a i tada je to imponovalo mojim konstantnim pokusajima negiranja svoje sexualne orjentacije. Sada medjutim, kada sam se konacno slobodio dvodecenijske interpersonalne homofobije svi ti razgovori su mi mnogo tezi jer ja sada imam u potpunosti razvijen jedan sasvim drugi emotivno-sexualni svet i treba biti pravi kameleon da bi se tek tako skakalo sa jednog socioloskog nivoa na drugi. S druge strane to ne bi bilo problem kada se situacija ne bi manifestovala svakodnevno izuzev vikenda kada nema predavanja. Tako da sam prosle godine da bih se odbranio od raznih koleginica koje su mi se nudile izmislio da sam u vezi sa devojkom. Onda sam imao puno napornih situacija da sam morao da izmisljam ko je ona, gde radi, kakva je, sta voli, sta ne voli, kako nam je u vezi, isl. da su cak i slike trazile da vide… Na kraju sam rekao da smo raskinuli i srecom ubrzo je nastupio kraj skolske godine… No, evo opet se blizi nova… Sta sada? Inace na mom smeru su 95% momaka i devojaka poput nekih likova iz proslog veka. Vrlo prosti i ograniceni tako da u tom kontekstu je suludo i pomisljati na autovanje. Autovao sam se samo jednoj koleginici koja se nasla kao izuzetak i kojoj je inace najbolji drug gej tako da je ona zaista predstavljala retkost. Sta sada da izmisljam? Koju pricu da pricam da bih se zastitio provodadzisanja i raznih ponuda? Kako objasniti ljudima da van fakulteta ne zelim da se druzim niti da pricam o str8 stvarima i da mi treba odmor od dnevne doze fasizma? Kako biti na distanci, kada je distanciranje neizvodljivo? I za kraj, zao mi je svih tih devojaka, kad ih ispalim za nesto i iskuliram njihove predloge, kako im objasniti bilo sta? Tj. sta lagati dalje? I za kraj niti su one krive sto su homofobne niti sam im ja kriv sto sam gej i sto me njihova homofobija uzasava. U totalnom sam haosu… Posavetujte me… Hvala