asked 9 years ago Dobro vece Vam zelim!
Imam 15 godina I mislim da imam anksioznost…
Naime, preko dana osetim kao da imam plitak dah I to traje nekih 20-ak minuta, kao da sam bez vazduha.
Medjutim, kada legnem u krevet uvece, osecam kao probadanje u grudima, srce mi ubrzano lupa, znoje mi se dlanovi, vazduha nemam.Sve ovo prati jak strah, da se ne ugusim, da cu ostati bez vazduha, da necu moci sebi pomoci.To uglavnom prestane kada pricam sa nekim, nemislim o tome…Sa tim strahom obicno pijem dosta vode I kada mi prodje, uvek kazem:,,Uhh da tad nisam popila vodu, KO zna sta bi bilo…”I tako…inace, jako sam emotivna I svoje probleme me pricam drugima, vec sve drzim u sebi…brzo se nerviram za svakakve sitnice.Ne znam sta da radim, bas imam (uvece pogotovo) plitak dah I panika se UVEK javlja…I kada polako, normalno disem, Imam osecaj nemanjaja vazduha.
Ne znam sta je u pitanju, djaja sa 15 god imam plitak dah, a em sam devojcica, pa pomislim da nije mozda razvitak grudi ili sta ja znam..svakakve gluposti su mi padale na. pamet. Odlucila sam se da se obratim strucnjku za pomoc, posto ja nisam strucnjak I ne znam o cemu se radi, a jakoooo sam zabrinuta…
Unapred Vam velikooo hvala!
P.s.Citajci probleme ostalih, shvatila sam koliko ste velikodusni, I hvala vam sto radite ovoliko human posao of sto pomazete drugima…danas je to retkost!
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Zdravo,
Izvini što si malo duže čekala na naš odgovor i hvala ti za pohvale našega rada, nama to uvek mnogo znači.
Simptomi koje opisuješ verovatno su u vezi sa onim što nazivamo anksioznošću. Da bi ipak bila sigurna, savetujem ti da odeš kod lekara i potanko mu ispričaš šta osećaš, kako bi bila sigurna da nije u pitanju nešto drugo. U tvojim godinama kod lekara možeš otići i sama, a ako ti je tako lakše, sa tobom može da pođe i neko od roditelja.
Anksioznost se, pored telesnih simptoma obično manifestuje kroz neodređeni strah da će se nešto loše desiti, kroz zabrinutost ili strepnju bez nekog velikog razloga i opravdanja. Ako je u pitanju anksioznost, važno je da znaš da ona sama po sebi nije opasna po tvoje telesno zdravlje. Nećeš ostati bez vazduha i sasvim se sigurno nećeš ugušiti. To što ti ponestaje daha je isto kao što ti ponestaje daha kada trčiš. Dakle potpuno je bezopasno. Bol u grudima i lupanje srca koji se mogu pojaviti takođe nisu ni najmanje opasni za tvoje srce. Sličan bol u grudima i lupanje srca takođe se mogu pojaviti kada trčiš. Potpuno su bezopasni i tvoje srce sigurno neće prestati da radi. Anksioznost je dakle potpuno bezopasna i od simptoma koje osećaš neće ti se apsolutno ništa loše desiti. Oni će doći i proći.
Šta možeš da učiniš? Popi malo vode i pokušaj da dišeš duboko i polako. Pokušaj da skreneš svoje misli. Uzmi nešto da čitaš ili da pišeš, gledaj novosti na FB i smišljaj komentare, pozovi nekoga telefonom i razgovaraj ili jednostavno razgovaraj sa svojim ukućanima o nekim nevažnim stvarima.
Osim ove prve pomoći važno je da počneš da shvataš i izražavaš kako se osećaš. Rekla si da si jako emotivna i da te emocije često zadržavaš u sebi a to je često ključ anksioznosti. Pošto ih zadržavaš u sebi one izbijaju kroz strah i ostale simptome. Pokušaj da o tome šta osećaš, makar pišeš. Recimo piši dnevnik. Još bi bolje bilo da o svemu razgovaraš sa nekom drugaricom, sa školskim psihologom, sa psihoterapeutom, sa nekom odraslom osobom u koju imaš poverenja. Kako budeš počela da shvataš šta osećaš i da to izražavaš nekome ko te razume, tako će se tvoji simptomi polako smanjivati. Jednostavno razmisli šta te zapravo brine, čega se plašiš, šta te čini nezadovoljnom…
Kod anksioznosti ti takođe može pomoći i druženje, razvoj tvojih prijateljsih odnosa i uopšte tvojih relacija sa drugima. Bavljenje sportom takođe je od velike pomoći. Fizička aktivnost nas rasterećuje i oslobađa. Rad na sebi kroz učenje o tome šta smo i kako funkcionišemo, upoznavanje sebe i ovog sveta (popularne filozofije i psihologije) takođe mogu biti važan faktor rasta i razvoja i mogu ti pomoći da polako pronalaziš svoj put kroz život.
Želim ti puno sreće,
Nikola