asked 9 years ago poštovani,
imam 43g. nisam nikad bila u braku i nemam djece…dobro izgledam još uvijek, zaposlena, sama živim..upoznala sam prije dvije godine oženjenog muškarca, mlađeg 5,5g koji me je u momentu osvojio..inače do tad nisam nikad bila u vezi sa oženjenim jer sam smatrala da je to samo gubljenje vremena..međutim nikad ne reci nikad …sex je fantastičan, jedno iz drugog izvlačimo maximum..ali, ja sam se zaljubila i sad ga već volim,ni on nije daleko od toga, ali nešto ne štima…ja sam sve ljubomornija, jer osjetim da nešto ne štima…imam osjećaj da je on uvijek u potrazi za nekim…koliko sam shvatila ne misli se razvoditi iz nekih svojih razloga ( ja to nisam nikad ni tražila). citavo vrijeme svog 15-godišnjeg braka on ima svoje tajne prijateljice..oduševljen je samnom kao osobom, i to uvijek ističe, ali…sve rjeđi pozivi, rijeđe viđanje…kad ga otvoreno pitam u čemu je problem, on to objašnava nekakvim razlozima, tipa depresija, poslovni problemi(privatnik je) itd..ali da ne želi da me izgubi…i da sam ja jedina sreća u njegovom životu..
ja sam sve tuznija i nesretnija, ali nemam hrabrosti da sve to prekinem…kako da se postavim,postupim?..
pozz
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Nema sumnje da je ovo iskustvo za vaš život velika stvar, pa je razumljivo i da će biti obuzeto raznim strahovima.
U vezi ste već dve godine a to nije kratak period. Prirodno je da se vaš odnos menja na neki način. Kako će se menjati zavisi od koga kako Vi i vaš partner radite na sebi. Da bi veza trajala ona mora da živi i da raste, a to se događa samo ako mi sami rastemo.
Možda je emotivna povezanost najvažnija tema naših života. Ona u nama stvara mnogo osećanja, koja po pravilu nisu samo pozitivna. Zato kažemo da je emotivna veza izazov za naš lični rast. Potrebno je da svoja osećanja osvešćujemo, artikulišemo, izražavamo, bez obzira na to da li su prijatna ili ne. Potrebno je da otkrijemo njihov smisao u celini našeg životnog iskustva. Tada ona obično više nisu preplavljujuća i tada uporedo sa npr. ljubomorom mi možemo i da stanemo na mesto vere i podsetimo se kolko značimo svom partneru, što nas može umiriti.
Moguće je da se vaše međusobne potrebe za količinom zajednički provedenog vremena ne poklapaju. To može provocirati vašu emotivnu glad i kod vas razviti opsednutost vašim odnosom, što je nažalost pravi način da ga uništite. Da se to ne bi dogodilo razvijate druge ljubavi, druge stvari koje vaš život čine smislenim i ispunjenim (drugo ljudsko biće nikada ne može ispuniti naš život u potpunosti) i sa svojim psihoterapeutom radite na vašem emotivnom skriptu (šablonu po kome se možda ispoljava vaša emotivna priča).
Preporučujem vam da pročitate naše članke na temu ljubavi i zaljubljenosti: http://www.psiho.slavisa.us/tekoe-s-kojima-nam-se-moete-obratiti/ljubav-i-zaljubljenost.html
S poštovanjem,
Nikola