Sta da radim ako sam sa 19 godina jos uvek nevin? Sta ako zivim u malom mestu gde je svako sa svakim, a ja ne mogu da pronadjem devojku? Sta ako se razlikujem od drugih i nisam napadan? Sta ako pricam drugacijim akcentom u seoskoj sredini i cesto sam predmet podsmeha zbog toga? Sta ako ne mogu da spavam sa devojkom koju ne volim?
Postovani psihoterapeuti, zapravo moje pitanje je:Da li je u redu da decko od devetnaest godina jos uvek bude nevin? Meni se to, kao sto vidite, stalno mota po glavi.Znam da ce prestati kada budem iskusio to. Na kraju cu ds spavam sa bilo kojom devojkom ne bih li se toga oslobodio. Ili da cekam dok se ne zaljubim? Nisam kao klasicni momci, nisam nabildovan, sta vise, mrsav sam, ali to je zbog ubrzanog metabolizma. Zelim da se menjam, tj. da korigujem neke stvari na sebi. Inace, volim sebe tj. prihvatio sam sebe onakvog kakav jesam i nemam komplekse. Dakle, sta je po vama bolje? Ziveti zivot po sopstvenim principama ili voditi se onom starom, uobicajenom:”To tako treba”? Evo, kada je seks u pitanju? 🙂