Imam problem sa redovnim odlascima u skolu. Naime, zavrsila sam osnovnu skolu bez ikakvih problema, bila sam vukovac, i nikad nisam dobila jedinicu uopste tokom osnovne skole. Onda sam krenula u srednju i postala sam druga licnost, prvi razred sam jos nekako zavrsila, sa mnogo izostanaka ali uvek bih otisla kod doktorice slagala da mi je bilo nesto i ona mi je to opravdala. U drugom razredu isla sam redovno do oktobra meseca, onda su mi prestajali davati pare za uzinu, i za bilo sta drugo pod izgovorom “Nemamo”. Bilo je slucajeva da nisam jela ceo dan, ili sam ostajala na jednom ili 2 obroka dnevno. Rekla sam im da ja necu ici u skolu dok se oni ne snadju za novac jer ne mogu toliko da izdrzim u skoli bez hrane, totalno budem bezvoljna i jedan minut mi traje kao citava godina.
Jednog dana sam krenula u skolu, taj dan isto nisam dobila pare i rekla sam roditeljima na vratima “Ovo je poslednji put da idem bez icega ubuduce vise necu”. Tata je ustao, zavrnuo mi ruku, i dobila sam redovne batine. Taj dan sam obecala sama sebi da u Gimnaziju vise necu uci. Gimnazija je neverovatno teska skola. U skoli sam svaski dan 6 sati i jos moram uciti kuci 2 sata a nemam nikakvih uslova za to. Uglavnom, tako je i bilo. Ja u tu skolu vise nisam usla. Posle nekog vremena sam saznala preko mame da je tata rekao da ce mi spakovati stvari i da mogu da selim od kuce. Rekla sam “Nece morati da se muci”. Sama sam se spakovala i otisla u kucu pored moje kod babe, tetke i brata. Tamo sam bila 2 meseca i nisam isla u skolu. Zatim sam se smilovala i ja i oni i vratila sam se kuci, doktorica mi je opravdala 2 meseca sto nisam isla u skolu. Prepisala sam se u drugu, laksu skolu. Ali opet mi se javlja ona bezvoljnost za skolu. Jednostavno ja tamo mrzim sve ljude. Ni sa kim ne volim da pricam, idem sa devojkama u razred koje misle da su mnogo iznad mene koje se prave da su ne znam kakve carice, a za mene one su samo obicne seljanke koje ne znaju sta je zivot. Tako da nemam nikakvu zabavu, nikakvu temu, gradivo me apsolutno ne interesuje, ja ustvari uopste ne zelim da se bavim tim (idem u smer u kojem se sije i tako to). Ja zelim da se bavim necim slobodnijim, pevanje, gluma i slicno. I ne vidim poentu zasto idem kad ja i da zavrsim tu skolu nikad se ne bih bavila time. Novca za fakultet svakako od mojih necu dobiti. Idem samo zato sto bez srednje ne mogu ama bas nista. Ni cistacica da budem. Ali uprkos svemu tome, JA NE ZELIM DA IDEM. Vreme mi nikako ne prolazi, to mi je kao kazna kad odem. Ne znam sta da radim…