Poštovani,
mom bratu je dijagnostikovan pre oko 2 godine šizopatni poremećaj ličnosti,Pre toga se dugi niz drogirao,uzimao lekove,pio,sekao….pakao smo imali svi. Bio je na prinudnom lečenju oko 2 god jer smo ga prijavili za nasilje u porodici jer je to bio jedini način da ga mimo njegove volje smestimo na lečenje i na mamin potpis nedavno pušten je na kućno lečenje.Njemu i dalje nije dobro i pored svih terapija koje su mu tamo davali.Ima obavezne mesečne kontrole medjutim on ne želi da kaže da mu je loše ubedjen da će ga u tom slučaju vratiti u bolnicu. i da njemu nema pomoći jer on u stvari nije bolestan nego zaposednut…non stop čuje glasove mrtvih ljudi koji mu govore šta da radi ,da će ići u pakao, ubedjen je da su ga zaposeli demoni i da će ići u pakao.Ima totalno neka čudna razmišljanja,puna magijskog,verskog, ne znam kako da objasnim.Inače, ko god sa strane popriča sa nim na izgled je sve ok, priča normalno, čak je izuzetno inteligentan da niko ne može da ga provali.Da napomenem još da smo pre 15 ak god.imali porodičnu tragediju gde je on ubio oca, verovatno sebi ne može to da oprosti.Da li postoji neki način da mu se pomogne, da se nekim pristupom “nagovori” da krene na pshoterapiju bar privatno ako ne želi u insituciju i da li bi uopše psihoterapija mogla da mu pomogne?Da li bi nešto pomoglo ako bih ja došla na neku konsultaciju,savet?Plašim se šta bi moglo da se desi.Hvala unapred na odgovoru
Poštovana,
Prva stvar koja mi nije bila jasna iz vašeg posta je da li on uzima lekove. Redovna upotreba lekova možda bi mogla držati stvari pod kontrolom.
Da li psihoterapija može i koliko biti od pomoći pitanje je na koje se nažalost odgovor može dobiti samo kroz psihoterapiju.
Treće, za mene je upitna vaša briga o sebi jer je ni jednom rečju ne pominjete. Psihoterapija nije samo za lečenja, svoje najbolje rezultate ona upravo daje kod zdravih. Razmislite da li biste došli na psihoterapiju, ne zbog njega nego zbog sebe, svoje mentalne higijene odnosno rasta ili brige o svojoj duši.
Najzad, koliko god je motiv da se pomogne bratu prirodan i razumljiv, u tome leži opasnost da takvu “misiju” pretpostavite svom životu. Dok sam čitao pitao sam se šta je sa vašom brigom o vašoj sekundarnoj porodici. Niste naime dužni da bilo kome poklonite svoj život.
Srdačno,
Nikola