Imam identicnu sestru bliznakinju sa kojom me svi porede u svim situacijama.Uporedjuju nas po uspehu u skoli,izgledu,nacinu oblacenja..a najvise boli kada mi kazu da je bolja od mene ili obrnuto.To uglavnom rade roditelji i nasa braca,a nasi prijatelji u skoli(inace smo u 3 godini srednje)ni posle 3 godine ne mogu da nas razlikuju.Uvek sam se osecala kao neciji klon jer niko nije znao moje ime,osobine,niti bilo sta sto je karakteristicno samo za mene.Stalno me pitaju:”KOja si?” i izvinjavaju se kad pogrese.Kad nas tek upoznaju postavljaju bezbroj pitanja(koja je starija,da li volimo iste stvari,da li nas mama razlikuje…),nervira me sto ceo zivot igram ulogu “bliznakinje”,a u poslednje vreme odustajem od toga da ljude naucim koja sam,znam da od toga nema nista.Mnogima deluje zanimljiv,ali meni zivot postaje jako naporan,stalno ubedjivanje,dokazivanje i takmicenje sa sestrom mi oduzima energiju i razmisljam da u pretposlednjoj godini promenim skolu,ne upisem isti fakultet kao ona(iako zelim) i ne upoznajem je sa novim prijateljima.Volim je najvise na svetu ali se plasim da cu u borbi za svoju licnost morati da se udaljim od nje,sta da radim?