asked 8 years ago pozdrav…nisam se dugo javljao,pa evo imam jedno malo delikatno pitanje..u pitanju je sestra…zivi na zapadu vec dvadeset godina,dosli smo kod nje da nam pomogne ja supruga i cerkica..sve je ok u odnosu sa njom,ali mene kao brata pati jedna stvar..moja sestra ima jako cudan nacin zivota,nije udana sama zivi,nema prijatelje,ne dolazi joj niko,ne ide nigde ,osim sto ode u prirodu…kada je pitam da nadje neku srodnu dusu ,kaze da je njoj ovako lepo…njo ne treba kaze brak posto ne veruje u njega..bila je u depresiji pre godinu dana ,i to bas velikoj da se izvukla jedva..mislim da nema neki normalan nacin zivota i onako kako vecina ljudi ima…cesto se zatvara u sobu da bude sama…pomogla nam je jako puno samim tim sto nas je dovela na zapad,i sto nije problem oko novca sta god treba kupi,pomogne…nego mene kao brata interesuje a samim tim oseam se nelagodno kada sve to gledam i imam osecaj da pati,a da joj ja ne mogu pomoci..moje pitanje vama…da li ja kao njen brat treba da se ukljucim da je preispitujem da je posavetujem…ili da ostanem po strani..posto imam nekada osecaj da bih stvorio kontraefekat…i ako je napravila sebi svoj svet takav u glavi,zasto je nas dovela,tj da li preko nas leci sebi dusu….voleo bih kada bi bili u mogucnosti da mi malo opsirnije obrazlozite..bicu strpljiv..hvala
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Ja nisam psiholog, ali imam sestru.
Vi treba da budete njen brat. To znaci, treba da joj budete tu, da budete dobro sa njom, da je podrzavate i da joj budete oslonac.
Lepo je sto vas je primila, sto je na neki nacin svoj zivot promenila da biste vi sada bili tu sa njom, ali ne mislim da vi treba da menjate njene navike i shvatanja, samo zato sto ste brat.
Ona je odrasla osoba, do sad je uspevala da funkcionalno zivi tu, imala je depresiju, prevazisla… Treba da joj budete na raspolaganju ukoliko odluci da joj treba savet od vas. Ne treba da joj vi namecete stav sta je ispravan zivot i kako bi ona trebalo da zivi i da misli.
Puno srece.
Velika
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovani,
Odnos brata i sestre spada u najjače emotivne odnose, pun pažnje, podrške, razumevanja; potpuno je razumljiva vaša želja da sestri na neki način pomognete.
Medjutim, kao i što se sami rekli, ponekad kada osećamo potrebu da nekome pomognemo, taj neko neće to doživeti na isti način. Možda se oseti inferiorno, neadekvanto. Stoga, ma koliko, divan gest bio da pomognemo, nekada je bolje pustiti i okrenuti se sebi pitanjima. Kako me boli to što je sama? Šta bih želeo da uradim?
Možda bi ipak bilo bolje da posmatrate i poštujete neću želju za samoćom, to je govor njene duše koje samo ona može da razume. Ako dodje dan kada odluči da se stvari za nju promene, važno je da vidi da ste sve te trenutke njene samoće, ipak vi biti tu za nju i da ćete i dalje biti. A to će joj pružiti sigurnost, da ukoliko želi, od vas zatraži pomoć.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago ocekivao sam malo opsirnije ali dobro hteo sam da vas uporedim sa svojim terapeutom,i kako on vidi takvo stanje…ne kazem da niste u pravu sa jedne strane ali sa druge jako je tesko primeniti to u praksi..vidite ovako ja sam odradio preko 60 psihoterapija i silan novac i danas dajem za te stvari..to znaci da sam prepoznao problem kod sebe i da zelim da ga resim,sto i radim…postujem volju da svako zivi onako kako je zamislio ,pa makar i najrodjeniji bio…ali mislim da postoje neke normalne granice onoga sta je normalno..da li bi vipustili ako vidite da se vas brat ili sestra drogira,ili bi rekli sam-a je to izabrao-la…i da on-a tvrdi da mu je super,a istina je sasvim nesto drugo..u cemu je razlika onoga ko se drogira,pije,ili je u dusi nezadovoljan(duh mu je klonuo)mislim da nema..nezadovoljni su svako na svoj nacin….i imao bih jos pitanje jedno..zasto se cesto psiholozi i psihoterapeuti cesto razilaze u nekim stvraima sto cesto primetim kroz seanse i kroz razgovor sa drugim terapeutima…pozdrav