admin Staff asked 7 years ago Pozdrav,
sekretarica sam direktoru koji se gotovo nikad ne smeje i često viče. Retko to bude zbog mojih grešaka jer malo grešim a i ume da pokaže razumevanje, međutim, viče na mene npr. govoreći mi da saznam ovo ili ono ili prenesem nekome nešto što nije dobro uradio itd. Ja se trudim da razumem odakle ta nervoza i apsolutno sam svaki put mirna i odgovaram mirnim tonom ali počinje da mi u velikoj meri smeta. Bojim se kako to utiče na moj privatan život i moje emocije. U ovom trenutku otkaz sa moje strane nije opcija ali isto tako mislim da bi razgovor sa njim završio upravo tako – mojim otkazom “jer ako nisam sposobna da podnesem to malo stresa – i ne znam ja šta je pravi stres” onda ni nisam za taj posao. Imate li savet? Hvala unapred.
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Poštovana,
Na osnovu ovoga što ste napisali mogu da primetim vaš kapacitet za nošenje sa dilemom koju imate i smirenošću u traženju razrešenja.
Jedan od načina da pristupite ovom problemu može biti da pronađete pravo mesto i vreme da o ovome popričate sa direktorom na asertivan način. Pozvao bih vas i da se zapitate koliko je vaš strah od otkaza opravdan i na čemu je tačno zasnovan.
Takođe, kako ste i sami pomenuli da ta ljutnja i grdnja nije usmerena na vas primećujem da je ovo možda poziv vama da se pozabavite svojom ljutnjom i vašim pogledom na tuđu ljutnju. Psihoterapija može biti odlično mesto gde biste sa profesionalcem istražili kako i na koji način vas ove stvari ,,kače”.
Zapitajte se šta je to što vas uznemiri kada on viče i kakve to veze ima sa vama. Da li osećate krivicu? Da li možda preuzimate na sebe odgovornost koja nije vaša? Da li je ovo nešto što se dešava i van radnog mesta?
Nadam se da će vam neke od ovih smernica za istraživanje pomoći da postanete svesniji svog učestvovanja u toj situaciji.
Srdačno,
[url=http://psiho.slavisa.us/saradnici/101–kategorija-saradnicic/313-darko-hristov-psiholog-ni.html]Darko Hristov[/url]
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Hvala na odgovoru, Darko.
Nikad nisam razmišljala na taj način a možda zapravo tu ima nečeg, kao što kažete.
Sve vreme razmišljam samo i jedino o tome kako je to “nezdravo” okruženje u kojem provodim veći deo svakodnevnice (pogotovo kad vidim da su ostali raspoloženi i smeju se dok rade a ne kao on tj. onda i ja sa njim) a ne umem to da promenim…
Sve u svemu, dali ste mi odličnu polaznu tačku.
Hvala još jednom.