Ćao !

Sećam se kraja svoje osnovne škole. Poslednji dan u školskom dvorištu, a kasnije i matura, svima odjednom kroz glavu protiče samo jedna misao – Ko će biti moje novo društvo ? Kuda ću ja sada da idem ? Šta me čeka ?

Nalaziš se u jednom veoma bitnom delu svog života. Tvoja prva odluka na osnovu koje će se izgradjivati tvoj dalji život. Nije neobično da ti ovo predstavlja pritisak, čak šta više bilo bi neobično da ti ne predstavlja. Shvataš i sama da ćeš morati da se upoznaješ sa novim ljudima, da napuštaš sve što ti je do sada bilo poznato i odlaziš u potpuno novo okruženje.

Nemoj da zaboraviš da nisi u tome sama. Svi tvoji prijatelji iz škole se verovatno osećaju isto tako, ponavljam ti opet da je potpuno prirodno plašiti se napuštanja poznatog.

Nemoj dozvoliti da neko drugi odluči umesto tebe, to je najgora solucija. Ako ti se više svidjaju društveni predmeti onda imaš moju punu podršku da upišeš društveni smer ili čak filološku gimnaziju, ako voliš jezike. Evo, ja sam na studijama psihologije, što nije baš prouzrokovalo neku sreću kod mojih roditelja, ali to je ono što ja volim i u čemu se pronalazim, te su vremenom prihvatili moje želje, a samim tim i mene.

Ovo nas dovodi do drugog dela tvog problema, a to je prihvatanje. Da, slažem se da je osećaj kako će te drugi prihvatiti u novoj školi, užasan. Po glavi ti se vrzmaju raznoraznii najgori i najapsurdniji scenariji, u kojima te društvo nije prihvatilo. Ali stani na trenutak, udahni duboko i razmisli – Kako to možeš da znaš kada se još uvek nije dogodilo ? Prilično sam siguran da se niko nije naučen rodio i da svi imamo nešto što više znamo i što manje znamo. Ako budeš upala u odeljenje u kojem svako zna sve od nastanka sveta pa do danas, svaku informaciju, kontaktiraj me i ja ću promeniti svoje mišljenje. Deluje prilično nemoguće, zar ne ?

Sasvim je normalno nešto ne znati, jer kako drugačije možemo da naučimo ? Kao što si i sama rekla, možda će ti se smejati oni koji su mnogo slabiji od tebe, kako bi na taj način lečili svoje komplekse. Ali otkriću ti tajnu kako da njihove podsmehe potpuno staviš sa strane – Uopšte te ne interesuju. Ako si stidljiva osoba po prirodi, takva si, imaš svoja zanimanja i idu ti odlično društveni predmeti, nešto voliš a nešto ne, ko ne može da te prihvati onakvom kakva ti jesi, taj gubi ogromnu vrednost – tebe kao prijatelja.

Tuga je sastavni deo života. Ponekad je potrebno da se isplačemo, kako bi sebi smanjili ogorman pritisak. Plakanje je lekovito, znam da sam i ja bezbroj puta pogledao neki tužan film samo zato što mi se odjednom plakalo. Slobodno razgovaraj sa nekim o tome, biće ti mnogo lakše ako o svojim problemima ispričaš prijateljima ili porodici. Čak i da oni nemaju neki konkretan savet za tebe, osetićeš ogromno olakšanje.

Ponavljam još jednom da se nalaziš u takvom periodu svoje životne priče. Plakanje, strah od nepoznatog, osećaj usamljenosti, pritisak važne odluke, itd. Sve to postoji da bi nas usmerilo i oblikovalo za dalji život. Ti si još uvek mlada i pred tobom je čitav pregršt raznih drugih odluka i problema, naspram kojih će ti ovo sada izgledati kao “mačiji kašalj”.

U predivnom si periodu, uživaj u tome. Ostavi svakodnevno 10 minuta od dana samo za sebe. Zatvori oči, diši duboko i smireno. Ako ti se zaplače, plači, ako ti se smeje, smej se toliko da se ori cela tvoja soba. Život mora imati svoje uspone i padove, strašne i divne, tužne i vesele trenutke. Na kraju samo ostaje da shvatimo da je svačiji život zapravo nekada siv, a nekada žut…

Puno pozdrava i sreće u daljem napredovanju,
Ognjen