asked 10 years ago Postovani,
imam nekoliko “problema” oko kojih bih volela procitati Vas savet.
Student sam, 24 godine, iza mene je zivot koji me nije bas mazio, iako sam mislila da sam se najvecih “boljki” otarasila, izgleda da nije tako. Izuzetno sam nesigurna u sebe, samopouzdanja nemam, postala sam onakva kakva nikad nisam zelela da budem. Da krenem od detinjstva : oca nikad upoznala, majka me godinama fizicki i psihicki zlostavljala, vredjanje, psovke, svakodnevne batine, zanemarivanje, i niz tortura u svakakvom obliku. Fizicko nasilje je trajalo do moje 19 godine, kada sam se usprotivila, ali psihicko traje i dan danas, iako sa tom zenom izbegavam svaki kontakt. Medjutim, ona konstantno spletkari, izmislja price koje nisu istinite, a meni je vise dosadilo da celom svetu objasnjavam da nisam uradila to sto ona prica da jesam. Imam baku i deku za koje sam puno vezana, medjutim, to su prosti ljudi koji veruju u sve sto im kazes, ona im redovno puni glavu glupostima, oni joj poveruju, a ja svakodnevno moram da se pravdam i dokazujem. u 20oj godini sam obolela od napada panike, kasnije i depresije, ali sam isla na psihoterapiju, pila lekove i sredila se po tom pitanju, lekove ne uzimam vise od 2 godine, medjutim, ona me svakodnevno nabedjuje da sam luda, da ce pozvati strucnjake iz Laze po mene, trazi sifre po internetu, pa me bombarduje SMS-ovima sa dijagnozama. Iako sam svesna da je to samo njeno ludilo, i da nema veze samnom, ne mogu da ostanem ravnodusna kad mi posalje SMS tipa: “F22 lutko, sad cu da zovem ove iz Laze.” Od malena imam problem sa ishranom, tacnije, prejedanjem, ogromnim viskom kilograma, koji je samo doprineo da se ja jos vise izolujem od ljudi,zbog vrsnjackog odbacivanja i pogrdnih komentara na racun izgleda koji me prate i dan danas. Ne patim zbog tezine kao zdravstvenog problema, koliko zbog estetske strane, otudjila sam se od ljudi, postala hronicno besna na sve oko sebe. Ubedjena sam da ne treba da verujem nikom, i da ce me svi povrediti, jer se vecito osecam neprihvacenom zbog izgleda. Imam divnu vezu, decka koji me voli, a koga ja gusim svojom posesivnoscu, jer sam stalno u strahu da me ne ostavi. Stidim se da izadjem sa njim, jer je on fit i privlacan muskarac, a ja kao mladunce King Konga, odbijam da odem da upoznam njegovu porodicu, jer mislim da ce se svi zaprepastiti kakvu je spodobu doveo u kucu. Znam da je moj izgled posledica mojih psiholoskih problema, jer sam i sama primetila da jedem kao ala kad sam tuzna, iznervirana, besna, kad me nesto podseti na proslost i tada nemam kontrolu nad tanjirom. Uzasno patim sto se stalno vracam na nesto sto je bilo i sto ne mogu sa sobom da razresim probleme iz detinjstva, vec u sebi stalno vrtim monolog u kome ne mogu da oprostim svojim roditeljima i krivim ih za sve sto mi se sada desava. Motivaciju za bilo sta sam izgubila, fakultet, druzenje, bilo sta… Totalno postajem nezainteresovana za sve, u najboljim godinama sedim u 4 zida i gundjam zbog gluposti.
Oduzila se ova moja “ispovest”, izvinjavam se, bila bih Vam vrlo zahvalna kada biste mi dali neke smernice, savet, bilo sta…
Nazalost, nemam uslova(finansijskih) za psihoterapiju, moja stara doktorka je otisla u penziju, pa bi mi svaka sugestije dobro dosla.
Srdacan pozdrav,
M.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Specifične životne okolnosti stvaraju izuzetne životne priče i kreativne mogućnostu. Uprkos vemu što ste opisali Vi ste funkcionalni. Studirate, ulažete u sebe i svoju budućnost, imate dečka. Vaši podvizi vrhunac su kreativne adaptacije vredne jednog romana. U tom smislu veoma mi je drago što je naš sajt poslužio kao mesto za vašu kratku ispovest, kao prostor za artikulaciju i izražavanje onoga što se u vama dešava. Siguran sam de će ono što ste napisali mnogima poslužiti da drugačije gladju na svoj život i svoje probleme.
To je ujedno i moj savet vama. Napravite od svoje specifične pojave i svoje specifične priče nešto što će drugima davati nadu dok prolaze korz svoje maračne tunele. Držite se onoga u šta verujete i sledite svoj put. Uveren sam da ste posebni.
Psihoterapija se kod studenata može dobiti za veoma malo novca. To što su oni studenti nikako ne znači da ne mogu da ponude kvalitetnu psihoterapiju. Mladi su i puni entuzijazma pa verujem da bi i njima iskustvo rada sa osobom kao što ste Vi bilo dragoceno.
S poštovanjem, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Nikola, hvala Vam na odgovoru.
Iskreno, skepticna sam prema studentima po pitanju psihoterapije jer sam dobro upoznata sa nasim obrazovnim sistemom i ne bih svoje probleme izlagala nekome bez iskustva. Mozda postoje izuzeci, studenti koji osim osnovnih studija imaju i ozbiljno vannastavno angazovanje, ali sansa da nabasam na taj “izuzetak” je skoro pa minimalna.
Funkcionalna jesam, plutam na povrsini, ali je to daleko od onoga sto bih zelela. Radim na sebi da u smislu ogradjivanja od neprijatnosti, ali sam ziv covek i desava se da brana popusti. Ne volim da pricam o proslosti, videla sam ruznu stranu medalje i u velikoj meri je odredila moju sadasnjost.
Zamolila bih Vas jos samo nesto, ukoliko mozete, a to je da mi preporucite neku literaturu, malo strucniju – ne ove selfhelp tra la la knjizice, koja se bavi samopouzdanjem i podizanjem istog kod ljudi. Naravno, ukoliko nesto takvo postoji.
Pozdrav,
M.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovana,
Psihoterijske edukacije kod nas nisu vezane za univerzitete, veoma su skupe i u nekim školama veoma dobro organizovane. Studenti (koji su već završili osnovne studije na univerzitetu) u obavezi su da tokom edukacije rade sa realnim klijentima. Moje iskustvo sa studentima psihoterije je veoma dobro. Oni su vrlo zainteresovani za svoje klijente i verlo posvećeni, baš zato što imaju malo klijenata i svaki im je važan. Imaju kontinuiranu superviztiju i vrlo su motivisani. Lično bi radije radio sa nekim od darovitih studenata na cetvrtoj ili petoj godini edukacije nego sa nekim od iskusnih terapeuta kojima je svega preko glave.
Zaista smo zasuti relativno bezvrednom produkcijom populerne psihološke literature. Meni lično leže radovi Tomasa Mora, kao što je “Nega duše” baš iz razloga što, u odnosu na popularnu psihologiju ovo prava alternativa. Takođe bih preporučio Irvina Jaloma, “Gledanje u sunce” a meni se mnogo dopao i roman “Lešenje Šopenhaurom”. To su knjige sa kojma sam ja imao dobru komunikaciju i koje mi dosta pomažu u radu na sebi.
S poštovanjem, Nikola