asked 8 years ago Postovani,
moja sestra ima opsesivno kompluzivni poremecaj pranja ruku vec desetak godina.Pored toga,ima blizak odnos samo sa porodicom i moze normalno da komunicira sa zajednickim prijateljima,koji su prvobitno bili moji.Inace,sa ostalima je na nivou koji nalaze pristojnost.Trenutno je na trecoj godini fakulteta uz obnavljanje druge i trece godine po par puta.S obzirom da joj je srednja skola bila polje na kom je bila ostvarena,obnavljanje godina ju je dodatno uzdrmalo.Roditelji vrse dodatan pritisak u vezi fakulteta u smislu da to mora da izgura do kraja,a svaku godinu koju su joj platili pratilo je konstantno prebacivanje,tako da je pre par godina ispoljila i suicidno ponasanje. Sada razmislja da ipak odustane od fakulteta i krene da radi,ali ja se plasim kako ce to sve podneti.Inace,ona ne zeli nikakvu strucnu pomoc,ma koliko je ja ubedjivala,jer smatra da ce samo gubiti vreme(ubedila sam je preprosle godine da ode u Studentsku polikliniku kod psihologa i prvi razgovor je trajao svega 15/tak min.uz obrazlozenje da je problem njena lenjost i dobila je kutiju lekova,koji nisu nista pomogli,tako da je posle druge posete odustala) i kaze da se navikla na ovakav zivot i da je to njena realnost.Moje pitanje je da li da pokusavam da je ubedim da ipak potrazi strucnu pomoc po cenu toga da ubedim porodicu da je njoj to neophodno i da zajednickim snagama izvrsimo pritisak na nju i odvedemo je strucnjaku ili da je pustimo da sama pronadje sebe?
Hvala.Srdacan pozdrav.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Poštovana,
Sve što je u mojoj moći to je da vas podržim na dijalog sa sobom, oko ovog važnog pitanja. Dozvolite sebi dilemu i djalog u kome jedne strana želi da uzme aktivno učešće, da više pomogne, da pogura, da pritisne, a druga strana upozorava da bi to moglo biti uzimanje veće uloge nego što vam pripada. Dozvolite obema stranama da postoje i da se traže u dijelogu.
Način na koji vam odgovaram na vaše pitanje takođe mi se čini delom odgovora. Pitanje je dakle kolka je naša moć i kako da budemo adekvatni svojoj snezi i odgovornosti. Ako uzmem previše odgovornosti i umešam se više nego što osećam da je adekvatno, to verovatno ima veze sa mojom potrebom da vas spasim i da se osetim moćnim. To je ujedno i moj proces kada se nađem pred ovakvim delikatnim pitanjem. Pozivam vas da tragate za odgovorm tako što ćete osvešćivati svoj proces.
S poštovanjem,
Nikola