asked 10 years ago Pozdrav, zanima me kako se resiti dosadnog i napornog “prijatelja”.
Zivim sam u stanu (student) i imam jednog drugara koji me zivka svaki dan da dodje kod mene, posto nema pc, pa da blejimo i onda uvek nadje razlog da prespava. Pokusao sam da se ne javljam vise puta pod izgovorom da spavam, da sam na predavanju ali on uvek zove opet. Ako mu kazem da treba da idem na faks ujutru, da imam neke obaveze on me ubedjuje da nece smetati i da mu ostavim onda samo kljuceve pa ce on ostati u stanu dok sam ja na faksu itd, a to mi nije nimalo prijatno. Pokusao sam par puta indirektno to da mu kazem ali bezuspesno. Zbog toga na njega vise ne gledam kao na drugara i poceo je jako da me iritira, ali uvek je dobar i ok samnom tako da ne mogu da nadjem razlog da prekinem druzenje. Sada je poceo da radi blizu mene i uvek posle posla hoce da dodje kod mene ili barem, ponavljam, da mu ostavim kljuceve ako nisam tu. Imate li neke savete kako da mu stavim do znanja da nije pozeljan, ili da mu ja budem odbojan i da on ne zeli da se druzi samnom vise. Ako mu kazem direktno, uvredice se i onda cu imati probleme u drustvu itd.
Unapred hvala.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovani,
Za mene je pitanje šta je vama potrebno, šta dobijate iz ovakvog jednog iskustva. Šta je ono na čemu će te moći da zhvalite svom prijatelju, ima li nečeg važnog za vas u ovome što se događa?
Meni se čini da vam prijatelj pomaže da uvididte a potom i naučite jednu veoma važnu stvar, a to je da postavite svoju granicu, dovoljno jasno, direktno i postojano. Bez granice nema odnosa! Kada imamo problem da postvimo svoju granicu na jasan i nedvosmislen način, drugi su zbunjeni našim ponašanjem i čine nam stvari koje ne želimo. Nas to onda ljuti, krivimo njih a ne vidmo svoj deo odgovornosti.
Vaš deo odgovornosti bio je da kažete: “Izvini molim te, ali zaista ne želim da budeš u mom stanu kada ja nism tu, da presvapaš noćas kod mene, da se viđam sa tobom svaki dan.” To je ono čemu vas vaš prijatelj uči i ako ga izgubite, pošto ste mu prethodno dozvoliti da vas iziritira, isti problem će vam se pojaviti u odnosu sa nekim drugim.
Možete mu jednostvno reći: “Brate pali kući! Želim da budem sam. Vidimo se sutra.” I tako važbati da mu postavite granicu “postepeno”, i da istrajete na njoj.
Međutim možda to neće biti delotvorno i možda je vreme da se suočite sa svojim strahovima (da će se vaš prijetlj uvrediti ako budete sa njim iskreni) i sa svojom odgovornošu. Možte mu reći da vam je jako važno da ozbinjno razgovarate sa njim i da vas ozbiljno shvati. Da se plašite da će te ga uvrediti ili povrediti i da vam to nije želja. Da ne želite da se ponaša na taj i taj način i da ste to odavno imali potrebu da mu kažete ali da nista znali kako i da ste se plašili. Da shvatate svoj deo odgovornosti što mu odma nsite rekli šta vam smeta. Da vam je veoma važno kako će sada da reaguje i da bi vam bilo jako krivo ako bi se naljutio. Da vam je važno (ako nađete da vam je važno) da idalje budete dobri…
Možda će vaš prijatelj tada morati da se sretne sa svojom ljutnjom i razočaranošću, ali to je već njegov deo problema i njegova stvar. Ako vam je zaista prijatelj, što mu takođe možete reći, pokušaće da pređe preko svega.
Kada ovo budete učinili možda će te osetiti da vam je ipak stalo do njega i možda će te poželeti da se vidite i da mu kažete da se osećate krivim. Na ovaj način omogućićete mu da i on uvidi svoje greške i da shvati da možda pažljivije treba da osluškuje signale koje mu drugi šalju i da ponekad pita i proverava da li je za druge uredu nešto štro namerava sa njima. Možda ste mu posle svega upravi Vi to dužni.
S poštovanjem, Nikola