Pozdrav!
Naime,od nedavno tacnije unazad 4 mjeseca u vezi sam sa osobom koja nije iz moje drzave.Sasvim slucajno smo se nasli,preko igrice.Dopisivanje je bilo vise zapoceto drugarski,medjutim vremenom smo presli na veci nivo gde smo se dopisivali non stop,zatim i poceli da pricamo a i da se gledamo na Skype.Dogovorili smo se da se upoznamo uzivo,nakon nekih 2 meseca i dogovor je bio ako se jednom od nas ne svidi ovaj drugi vracamo se svako svojoj kuci.Medjutim,jos vise smo se zblizili i poludeli jedno za drugim do te mere da smo odmah pricali i buducnosti.Dosao je zbog mene u drugu drzavu,vozio 12h.Ponosna sam na to.Nastavak price je sve bolji,dosao je opet da me vidi u jednom danu i vratio se.Zatim,dosao je isto tako da upozna moju porodicu i gde je otvoreno pricao o tome da zeli da se uzmemo.Sve je u redu,on je predivan znam da bi neko bio skeptican po pitanju veze koja traje tako “malo” ,ali zaista smo se zavoleli i stvoreni smo jedno za drugo.
Problem postoji u meni,kad je pored mene ja sam najsrecnija.ali u zadnje vreme,valjda daljina cini svoje-ja non stop gledam kad je bio zadnji put na viberu,plasim se da me ne vara,da se ne dopisuje sa nekim.Mi svaku noc pricamo,on meni kaze da sam ja njemu jedna jedina i da za njega ne postoji niko osim mene.Znam da samo bespotrebno sebe mucim,ali kako da ovaj osecaj sumnje i nesigurnosti odbacim?Hvala Vam!