Anonymous asked 5 years ago Postovani,
zanima me da li je samouverenost uopste dostizna. Nekako mi se cini da je ona rezervisana samo za one koji su je dobili na vreme, dok je gvozdje vruce. Dve stvari me obeshrabruju. Prva je ta da me nedostatak samopouzdanja prati od kada znam za sebe, nekako kao da je neodvojiv od mene.Druga, mnogo teza, jeste moj polozaj u svetu, moja proslost, reputacija, ponasanje okoline prema meni. Tek mi to deluje nemoguce za promeniti. Jer mene omalovaziti, uvrediti, ismejati, komentarisati ili pak preskociti, zaboraviti, zaobici – to je nekako uobicajeno, nesto sto se podrazumeva. I ne znam, nekako mi samopouzdanje deluje moguce samo kada smo njime zadojeni na vreme. Sada, kada smo u ocima drugih toliko puta zgazeni i kada nemamo nikakvu silu kojom bi naterali ljude na promenu ponasanja prema nama, bas sam obeshrabren.
Nikola Krstić Staff answered 5 years ago Poštovani,
Iz vašeg teksta meni se čini da imate neke konkretne probleme sa konkretnim ljudima. Možda bi bilo uputno da vidite šta vama od tih ljudi treba, te da li i kako do toga možete da dođete, da li vam je nešto od njih zaista potrebno i šta ste probali da učinite.
Bezbroj je primera ljudi sa vrlo niskim samopouzdanjem koji su uprkos tome ostvarivali svoje zamisli i postizali svoje ciljeve. Gotovo da nema pisca ili naučnika koji nije bio ismejani usamljenik.
Na kraju krajeva, koliki je broj ljudi do čijeg nam je mišljenja o nama zaista stalo. Na kraju da uzmem sebe samog za primer, teško da iko bilo šta može loše reći o meni a da u tome nema barem delić istine. Stga mi priče o samopouzdanju, nipodašvatanju i ismevanju najpre zaliče na povređeni ego, što u mom vrednosnom sistemu baš i nije od neke naročite važnosti.
Srdačno,
Nikola