asked 9 years ago Postovani,
U osnovnoj skoli sam bila zrtva psihickog i fizickog nasilja od strane decaka.Verujem da je to uticalo na moje probleme..Oduvek sam bila mirna i povucena i bio mi je problem kad treba da odgovaram ili izadjem pred tablu.To mi tada i nije smetalo, ali sada na fakultetu mi jako smeta. Sramota me je sto se na ispitima tresem i jedva govorim…Kad god mi izadje neka akna na licu, ja je pincetom istiskam i tako pravim rane. Svaki put kada vidim da sam napravila jos gore nego sto je bilo, obecam sebi kako to vise necu raditi,ali ponovo uradim. Ne mogu da kontrolisem sebe ni tu zelju da mi lice bude cisto. Uvek pomislim kako cu zbog te jedne bubuljice biti grozna i kako ce je svi primetiti, sto nema veze sa mozgom..Svesna sam toga,ali ne vredi..Nocu se cesto budim i desava se da mi srce iz cista mira ubrzano lupa..Stalno sam uznemirena i nervozna jer krecem u trecu godinu za koju svi govore da je jako teska..Plasim se da necu uspeti da je zavrsim..
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Poštovana,
Vidim da se teškoće manifestuju kao jedan oblik socijalne anksioznosti. Kako će me drugi videti, šta će pomisliti. Veoma je značajano što sami uviđate da ti strahovi nisu realni. Ipak probajte da sebi postavljate dalja pitanja da bi videli čega se zapravo plašite. Šta će biti ako drugi vide vašu bubuljicu? Šta je vaš najgori scenario, ma kolko bio nerealan. Podsmeh recimo? Šta ako mi se drugi budu podsmevali? Šta će se onda dogoditi? Šta je moj dalji strah ma kolko da je nerealan? Zapisujte odgovore i posle svakog odgovora zastanite i pogledajte ga i razmislite kako se osećate. Obratite pažnju da li se vaša osećanja polako menjaju kako idete sve dalje i dalje.
Pokušajte da svoje strahove ispričate svojim prijateljima. Možete pri tome biti duhoviti i napraviti karikaturu. Smejte se zajedno tome koliko smo u stvari blesavi.
Najzad suočite se sa problemom i ili otpočnite psihoterapiju (od pomoći bi mogli biti i lekovi koji smanjuju anksioznost, ali sami bez psihoterapije i bez rada na sebi oni nisu dovoljni), ili idite na neku radioncu za razvoj samopouzdanja, asertivnosti, socijalne inteligencije ili sami proučavajte ove oblasti i svoje biće.
Želim da vam najiskrenije čestitam što uprkos svojim teškoćama studirate, odlazite na ispite, izlažete se ma kolko vam bilo neprijatno. Niste dozvolili da vas anksioznost zaustavi ili da vas udalji od normalnih životnih aktivnosti i time ste izvojevali veliku pobedu. Razmislite kako se osećate u vezi sa tim. Stavite ispred sebe sve knjige, sveske, skripta iz ispita koje ste do sada položili. Posmatajte ih. Kako se osećate? Sve je to sada u vašem iskustvu. Sve je to vaša podrška.
Želim vam puno sreće,
Nikola