Pre svega, dobar dan! Moj najveći problem je stidljivost. Ne znam kako sam sa nekim ljudima toliko stidljiva, pitam se zašto sa nekima uopšte ne umem da razgovoram, zašto nikad ne umem da kažem ono što zaista mislim? Imam želju da uvek kažem ono što mislim, ali ne ide, uvek izgovorim ono što drugi hoće, nemam snage da iskažem svoje mišljenje, da li zbog toga što me strah da će me drugi mrzeti, da ću ispasti glupa, ili nešto sasvim drugo, nisam pametna. Kada odlučim da pobedim sebe i da samo pokušam, skroz se izgubim, pocrvenim, drhtim, glas mi drhti i onda mislim da sam ispala idiot. Čitam dosta, ali kada razgovoram sa ljudima ne znam da se izrazim, ili čak upotrebim skroz desetu nepovezanu reč. Onda, kada sam sama, stvarno mislim da sam lepa, a čim sam u krugu više ljudi, mislim da sam odvratna, da izgledam retardirano, da će neko reći ovo, neko ono, kada sam sa ljudima mislim da nisam dovoljno dobra. Zbog toga mi je teško da udjem i u veze, a i da sklapam prijateljstva.. I, ne verujem apsolutno nikome, uvek sumnjam u sve, ne mogu nikome da verujem 100%, uvek kažem “nisam ja to videla svojim očima”, da li mislite da je to ispravno? I još nešto, stalno imam potrebu da komentarišim ruge ljude, neke da žalim, za neke da kažem “kreten, šta on zna, nema ona pojma, jadnik..”. Iskreno, mrzim sve ovo kod sebe. Ako možete na bilo koji način da mi pomognete da promenim sebe, bila bih veoma zahvalna. Pozdrav, hvala!!