Anonymous asked 5 years ago sin ne zeli nas kao rodotelje ,ima 28 godina kad ga pozovemo kaze nam da jedva ceka da crknemo ,da smo retardi i da smo smrdljivci inace sada radi ,zaposlili smo ga i kupili mu stan na njegovo ime .kaze vise mu ne trebamo.kad proradi ne izdrzrva bol ja ga kao mati pozovem nece da se javi samo pusti poruku da mu ne dosadjujem i da jedva ceka da umrem.nema komunikaciju sa nama vec sest godina.sve isto ,pokusala sam preko njegove devojke da se priblizim a onda je zabranio i njoj da nam se javlja.molim vas kako prebroditi bicim izazvanu mrznju sa njegove strane.zaboraviti na dete i okrenuti se drugim radistima u zovotu ,zanemariti to dete ko da ga nije ni bilo,nek je ziv i zdrav ,pa zivot se do moje smrti mora odvojato ovako bez radosti glasa odraslog deteta
Nikola Krstić Staff answered 5 years ago Poštovana,
Postavili ste pitanje kako se okrenuti drugim radostima u životu, pa mi je palo u oči da o svom životu, izvan roditeljske uloge, niste napisali ništa. Stoga mi se javilo pitanje da li Vi uopšte imate svoj život ili je on bio, a možda je i dalje, potpuno orjentisan na vašeg sina? Ako je to slučaj, onda njegovo ponašanje kako ga opisujete nije neobično. Veliko opterećenje za decu je kada raoditelji nemaju svoje živote i pokušavaju da žive korz njih. Kako o svom životu niste rekli ništa, jedino što mogu je da vam vratim pitanje. Šta je vaš život izvan roditeljske uloge?
Ako nemate odgovor na to pitanje, onda verujem da i patnja zbog sina koji vas je napustio takođe ima tendenciju da boji život smislom. Ma liko to zvučalo paradokslano, patiti znači idalje voleti, ne odustajati, nadati se, a život ispunjen ma kavim osećanjima, pa makar i takvim idalje je smisleniji od života bez ikavih osećanja.
Srdačno,
Nikola