Dobro veče,
javljam Vam se ne radi mog stanja, nego radi stanja mog rođaka, naime prošle godine je upsiao fakultet,težak fakultet, opteretio se baš, nije izlazio, išao je samo na predavanja i opet kući, a i u srednjoj je bio takav, samo na raspustu bi izašao i to sa bratom i njegovim društvom. Nema on društva svoga, kao mali bio je prava pričalica, voli društvo i sada, ali se ne uklapa i nažalost u srednjoj su ga i ismijavali. Trudio se da završi i da upiše fakultet da svima pokaže da može. Najviše ga je njegova mama podržavala,ali na neki čudan način, previše ga je opterećavala, dok su ostali govorili da se odmori i opusti, previše je u grču. Kada je govorio da je težak fakultet, rekla sam mu da nema veze ako bude obnavljao, međutim reagovao je burno odmah, ne želi da obnavlja… I položio je skoro sve predmete, ostao mu je jedan koji ne može da prenese, položio je i njega, međutim ostao mu je usmeni i na zadnjem roku profesor ga obara, ustvari asistent, rekao je samo mami da nije osjećao noge i nije imao snage da ustane sa stolice, kasnije se ne sjeća tog dana, ni kako je ustao i došao autobusom kući, zaboravio je taj dan, uopšte se ne sjeća. Smršao je previše, počeo je zaboravljati gdje šta ostavlja, viče na sestru mlađu, išao je doktoru, međutim nalazi su uredu, treba da uradi neke testove kod psihologa.Sada je malo bolje, prošli put nije htio da priča nikako, samo je šutio i gledao u jednu tačku, a sada se smije malo, ne priča baš. Interesuje me o čemu bi smjela pričati pred njim i sa njim, ne ostavljamo ga samog nikako, ja ne znam šta da pričam, teško mi je da ga gledam onakvog, da li bi trebao da priča o tom danu,da li ga smijem pitati ili mu može biti gore? Kako bih ja mogla pomoći?
Unaprijed hvala