asked 7 years ago Pozdrav, kao sto mozete nagovestiti po naslovu da se radi o razlici godina u emotivnoj vezi.Imam 18 godina, moj decko je stariji od mene 16 godina.I sami mozete zakljuciti da to i nije bas svakidasnje.Nikad me nisu privlacili stariji muskarci i ako mi se um pruza duz svih prostora, desila se hemija a zatim i ljubav…Naucio me je da razmisljam, i budem svesna svoje vrednosti i da samu sebe ne omalovazavam.Ja sam njemu pokazala da moze i dalje da voli, jer se izgubio.Privuklo me je njegovo razmišljanje, nije on meni pricao bajke niti trazio da mu verujem.Zivot je cudo.Ali realnost je potpuno drugacija.Jedno drugome ne mozemo pruziti ono sto nam treba, ne mozemo pratiti jedno drugo.U godinama sam kad zapocinjem svoju zivotnu pricu,biram put kojim cu krenuti, upisujem fakultet, a on je u godinama kada bi trebalo da osnuje porodicu, on je prosao ono sto ja tek trebam, a ja ne mogu da ga ispratim trenutno u onome sto on treba.Radimo ono sto ne bi trebalo, jedno drugo kocimo u ostvarenjima.Ali kad god pricamo o tomw, oboje znamo sta je realnost, ali ne mozemo da pustimo jedno drugo.U meni se lome razum i osecanja.Zamolila bih vas ukoliko bi ste mogli dati mi savet kako da postupim.Hvala u napred.
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Poštovana,
Iz ovoga što si nam napisala verujem da imate jako lep odnos iako je velika razlika u godinama. Pomogli ste jedno drugom u trenucima kada vam je to bilo potrebno.
Ako je tako kako si nam I napisala, putevi vam se razilaze I ne želite da sputavate jedno drugo, možda možete imati lep odnos iako ne partnerski. Prijateljski, ne znam da li postoji razlog zašto ne bi ostali u kontaktu ukoliko to oboje želite. U svakom slučaju ne bih prenagljivala sa donošenjem zaključaka I odluka niti činila nešto na silu, između vas se možda stvorilo nešto što vas dublje veže. Možemo imati malo poverenja u proces, život I ono što nam on donosi. Strpljenje nam je neophodno I sa sobom I sa drugima. Želim vam sve najbolje
Pozdrav,
Bojana
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Znnate, upravo u tome i jeste problem.Sto koliko god pokusavali imati samo prijateljski odnos,ne moze da se zadrzi samo na tome posebno kada smo u istoj prostoriji, ili se cujemo putem drustvenih mreza.Kada smo u istoj prostoriji, pogledima se jedemo,a i u sebi jer oboje znamo da tu postoji vise od prijateljstva a posbno jer smo to dokazali.Ja, pre svega u njemu i vidim najboljeg prijatelja, ali niti on meni, ni ja njemu, ne mozemo biti samo to…Zbog tog i nastaje ta kob.Pre svega je dokazana u tome da, polazeći od sebesvega, ja ne bih mogla da gledam i pomazem mu da ostvari neku drugu vezu.Trudila bih se zbog njega, ali sebe bih iznutra jela.On je spreman sacuvati me od sebe zarad moje srece ako treba, ja sam svesna njegove ljubavi, ali opet…Javlja mi se konstantno pitanje koje mi odzvanja u glavi “Sta da uradim