raskid bez reci 2013-11-03T14:39:25+00:00
asked 8 years ago

Bila sam u vezi devet godina,imam 31 godinu a on 34,bilo nam je prelepo voleli smo se i planirali zajednicki zivot,medjutim zadnjih 7 meseci neprestano smo se svadjali.on je promenio posao bio je nezadovoljan a i ja.primetila sam da se udaljava kao i to njegovo nezadovoljstvo ali nije prihvatao pomoc,cesto sam plakala i trazila da mi kaze o cemu se radi,njegov odgovor je bio ne znam sto me je jos vise dovodilo do nedoumice i stalnog postavljanja pitanja sta se desava njega je to uzasno nerviralo.kasnije je poceo da me izbegava ,medjutim otisli smo na more,pokusala sam tamo da otkrijem o cemu se radi ali nije vredelo,stalno je bio ljut na mene..dosli smo sa mora i bilo je bar mi se cini ok dok on nije ponovo krenuo na posao..vreme je odmicalo i on se udaljavao,zadnji put smo se culi pre dvadeset dana ja sam ga cekala sa posla i pitala sta zeli nije imao odgovor,kao da nije zeleo da raskine ja sam rekla da ja ne zelim da raskidam i da ako mu je potrebno neko vreme neka mi kaze sta zeli njegov odgovor je bio JAVICE MI..rekla sam da sigurno nece da mi javi on je rekao VIDECEMo..naravno nema ga vec dvadeset dana…imam raskid bez zavrsnice..mnogo mi je tesko,trudim se da ne mislim i da probam da se naljutim na njega ali mi ne ide,izlazim,zabavljam se ali to nije sa 1000% opustenosti..nedostaje mi,ali mi se i cini da ja njemu ne nedostajem..Sta da radim?bojim se da cu ostati sama i da cu to tesko preziveti

)

6 Answers
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago

Kazete da imate raskid bez zavrsnice, a ono sto ja vidim je prekid komunikacije. To nuzno nije raskid, a ako jeste onda je svakako zavrsnica, takva kakva jeste. Verujem da Vam je tesko, jer 9 godina provedenih sa nekim nije malo. Takodje nakon 9 godina, naravno da cete tugovati i nema sanse da budete 1000 % opusteni. Sve sto osecate je potpuno normalno. Drugo pitanje je Vas strah od samoce, i zasto mislite da ako ne budete sa njim da cete biti sami? Jel neko te sudbine u Vasoj primarnoj porodici ili uzoj? Mislim da je poslednja recenica najtacnija a to je da cete preziveti, tesko ce biti i tesko vec jeste, ali cete preziveti. To iskustvo ce Vam biti od velikog znacaja za sve buduce odnose, i sam odnos prema ljubavi Pokazace Vam da se bez svakog moze. Svakako trazite objasnjenje ako je moguce jer Vam ono moze doneti taj zavrsetak odnosno zaokruzivanje. Puno Pozdrava

)

Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago

bojim se samoce…dugo sam bila sa njim udaljila sam se od svega…ne znam dal cu uspeti ponovo da se zaljubim..bila sam zadovoljna sa njim..jednostavno ne mogu da se opustim..

)

Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago

Iako Vam sada to deluje nemoguce, kada odtugujete rastanak, moci cete ponovo da se zaljubite. Da li je Vase zivotno uverenje samo jednom se ljubi? Kada se zavrsi period tugovanja, pitanje je izbora da li zelite da nastavite da oplakujete sebe i “svoju sudbinu” ili cete se okrenuti ka novom. Pozdrav. Brankica

)

Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago

imam problem da otugujem,cesto placem i tesko mi je da prihvatim da je kraj..pozvala bih ga ali ne znam cemu to…bojim se da cujem kraj a pet se necemu nadam ali nema pomaka od pre mesec i po dana…mislim da je on presekao i to me isto boli sto posle tolike ljubavi on moze da nastavi dlje a ja sam ostala da patim uz to nedostaje mi..mnogo se bojim da nastavi sama,izlazim i trudim se da se ne zatvaram u kucu..ali tesko mi je,stalno mi se motaju misli o njemu i nasim lepim trenutcima trudim se da ga prebolim pa cak i da se naljutim ali ne ide…ocajna sam,ne mogu da pustim ni sebe ni njeg…molim vas pomozite mi..

)

Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago

Poštovana,

Vi se plašite prekida za koji ste sigurni da se desio. Potajno gaite nadu i to vam oteževa separaciju. Čekate ga. Možda je vreme da se suočite sa njim i da konačno budete sasvim sa sobom načisto na čemu ste.

Nažalost u žalovanju nema neke velike pomoći. Jednostvno nešto u nama se opire da se odvoji od ljudi koje volimo. Dobro je što izlazite iz kuće, dobro je raditi bilo šta i kako god, popuniti vreme. Vreme će jednostvno učiniti svoje.

Žalovanje je takođe period koji nas vraća nama samima, našoj sudbini, našoj prošlosti, našoj budućnosti. Tada čitav svoj život vidimo u svetlu svoje usamljenosti i gladi za ljubavlju. Tada se vraćamo svojim prvim i originalnim ranama da ih još jednom proživimo i oplačemo. Tada se takođe na nov način vraćamo onima koji nas vole i svu ljubavi koju smo u životu dobili prizivamo ponovo u sećanje i iskustvo. To je prilika da svoje odnose sa roditeljima, rođacima, prijateljima produbimo, puni smo razumevanja, saosećanja i osetljivsoti za ljudsku nesreću i patnju. Tada otrkivamo nove načine kako možemo biti od koriti onima kojima to zaista treba.

Podrška procesu žalovanja može biti i psihoterapija. Takođe postoje i medikamenti koji mogu biti od izvesne pomoći.

S poštovanjem, Nikola

)