Postovani, imam 37 god.on 43. Nemamo brakove iza sebe. Bili smo zajedno 10 meseci, nije bilo nikad vecih problema u vezi. Vidjali smo se 2-3 puta nedeljno, culi se svaki dan. Zbog posla je bio razapet izmedju mog i svog grada. Poslednjih 12 god. nije imao dugu vezu. Lepo nam je bilo, ali sam ja primecivala da se ne prepusta potpuno i da tesko govori otvoreno o svojim osecanjima. Pre mesec dana rekao je da zeli da budemo samo prijatelji, da se vraca u svoj grad i da nije spreman za zajednicki zivot. Kao razlog raskida je naveo da bi daljina presudila. Raskid je bio jako bolan, plakao je kad smo se videli posle toga par puta. Mislim da ima strah od vezivanja. Ja sam neutesna, na ivici depresije, placem svaki dan i ne mogu da se pomirim sa njegovom odlukom. Molim za savet. Unapred zahvalna!
Poštovana,
Jasno je da imate ili ste imali lepu vezu. Neke stvari su ostale nejasne iz vašeg pisma. Pretpostavljam da ste razgovarali o zajedničkom životu i planirali taj korak. Kako sam shvatila, on nije spreman za zajednički život a pošto ne živite u istom gradu smatra da bi daljina presudila. Možda je to malo prenagljena odluka i verovatno ste u pravu kada kažete da se plaši vezivanja, ako ste primetili da se teško otvara i ne govori iskreno o svojim osećanjima. Ne možemo očekivati da promenimo nekoga, jer svi nosimo svoje pakete i iskustva iz prošlosti. Verujem da se osećate loše kada do sada nije bilo problema u vezi. Zbog toga je i nejasno zašto bi neko prekinuo dobar i lep odnos.
Nekada naša iskustva opterećuju novi odnos u koji ulazimo i nismo u stanju da budemo otvoreni i iskreni. Ukoliko 12 godina nije imao dugu vezu možda je vaš tempo za njega suviše brz. Pošto ne govori možemo samo da nagađamo razloge i šta se u njemu dešava. U svakom slučaju otvoren razgovor pomaže i možda pomogne ako ste vi otvoreni prema njemu, ukoliko to želite.
Da li ćemo čekati, da li ćemo odustati, da li ćemo pokušavati iako je neizvesno, pa makar i ne uspeli, sve su to naši unutrašnji procesi i odluke koje donosimo sami za sebe. Odgovorni smo za sebe i svoje postupke ali nismo odgovorni za ishod cele situacije pošto uključuje i druge osobe i same okolnosti. Bitno je da smo na prvom mestu sami sebi jasni i da znamo šta želimo, onda možemo osetiti i kako da se postavimo. Želim vam puno sreće
Srdačno,
Bojana