asked 7 years ago Postovani,
Problem koji imam je veoma opsiram i mogla bih da pisem dugo, ali pokusacu da ga svedem na sustinu, i ono najbitnije. Naime, u vezi sam 3 godine, imali smo i uspone i padove, bilo je i lepih i ruznih momenata, ali se sve nekako prevazilazilo. Smatram da se mnogo vise dajem, da se vise trudim, i da mi je vise stalo, jer ga mnogo volim i ne mogu da zamislim svoj zivot bez njega, i koji god problem da se javi, koliko god da me povredi, ja sam uvek oprastala, bas zbog toga sto sam se mnogo vezala i osecam da je ova ljubav sa moje strane iskrena i prava. Voli i on mene, ja to vidim, ali su mu uglavnom neke druge stvari prece, a ja sam na kraju. U poslednje vreme sve ide nizbrdo, svadje su prisutne skoro svakodnevno, danas smo ok, sutra vec krece svadja, i tako u krug. Sada smo skoro na ivici raskida, cak i ja ovog puta smatram da je bolje da se razidjemo, iako sam nasoj vezi uvek davala jos jednu sansu zbog svoje nemoci i slabosti prema njemu. Ali ja ne znam kako da podnesem ako se budemo rastali, previse ga volim uprkos svemu, i svadjama, i problemima, previse mi je stalo do njega da bih ga pustila, iako ce mozda biti bolje za oboje da krenemo dalje. Plasim se i samoce, plasim se tog perioda kada necu imati nikoga uz sebe, koga bih zagrlila, drzala za ruku, plasim se da cu ga tesko preboleti, da ce to biti lose po moje zdravlje. Mozda sam bas i zbog tog straha uvek birala da ostanem, nego da odem. Volim ga mnogo, planirala sam svoj zivot s njim, ali mnogo i patim, i ni sama ne znam kojim putem da krenem.
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Poštovana,
Verujem da se osećate loše zbog celokupne situacije sa partnerom, ukoliko ne možete da otvoreno porazgovarate o vašem odnosu i onome što oboje očekujete od veze.
Davanje i primanje u svakom odnosu trebalo bi da bude uzajamno, i u balansu. U protivnom ćemo uvek da osećamo da nam je druga osoba dužna pošto ne daje onoliko koliko mi pružamo. U svakom odnosu pravimo kompromise i ponekada žalimo što ni mi a ni druga strana nije savršena i što samim tim i odnos ne može da bude idealan.
Pomenuli ste i strah od samoće što je takođe važna tema za svakog pojedinca. Često i ostajemo u nekim odnosima duže nego što nam je potrebno baš zbog tog straha. Možete dati sebi vremena da vam se stvari slegnu i vidite kojim putem želite da krenete, razmislite šta bi za vas bilo bolje i kako bi se vi bolje osećali. Partnerski odnosi često su komplikovani i nije lako doneti odluku. Ukoliko ste u mogućnosti, razmislite da podelite i istražite vaše sumnje i strahove sa nekim psihoterapeutom, sa kojim bi otvoreno i iskreno razgovarali.
Srdačno,
Bojana
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Poštovana,
Raskid je bolan, tužan i ponekad slamajuć, ali i lekovit. Njegova snaga je za nas ultimativna lekcija, za svakoga od nas drugačija, ali ipak i delom ista – razumeti sebe. Pozivam Vas da vidite šta je to što Vi možete naučiti o sebi i onome što Vi unosite u odnose iz Vaše prethodne veze, vidite šta je to što Vama raskid može doneti, a da smatrate da je za Vas i Vašeg partnera lekovito.
To je teško. Emocije nas u tome sprečavaju, vraćajući nas odjednom sebično na samo jednu potrebu – želju da drugu osobu zadržimo, jer smo na nju navikli. Jer je taj zagrljaj bio tu sve te godine. Osmeh, šale, ideje. Sve to odjednom oduzeto, dok mi ostajemo pred okeanom bez ijedne poznate lađe. Ono što osećate je normalno i razumljivo, ali možda je vreme da razmislite šta je sve to što se može osetiti i videti ukoliko napravite eksperiment. Stvari se mogu promeniti na bolje, možda samo za Vas, možda za oboje, možda ne odmah već posle nekog vremen; a možda baš to uzdrma oboje i povrati Vam veru u vezu. Pred ovom odlukom ne treba imati očekivanja, već pratiti intuiciju.
Strah od samoće ipak je Vaša tema, koju Vas pozivam da istražujete možda samostalno ili kroz psihoterapiju, ali razmislite da li je potrebno i druge držati kao zatočenike naših procesa? Da strah može biti velik, ali svako ima pravo da ostvari sebe i da dobije šansu, kao i što to pravo imate Vi sami. Onda kada znamo da pustimo iz pravih razloga, tada paradoksalno bivamo bogatiji za jedno snažno iskustvo, koje nas upravo može smestiti na pravo mesto i pravu lađu u novom okeanu ispred Vas.
A ona stara lađa, uvek će biti tu. Njome će upravljati oni delovi nas koji su se inicijalno sreli, dodirnuli i zavoleli. To su lepa sećanja, koja ne moraju da potonu i nestanu, niti to ikada i mogu. Kada pronađete snagu, vratićete se i toj lađi, a to ne mora biti uskoro. Možda zajedno pronađete rešenja, razumevanje i sredinu, možda se nešto desi i nikada ni ne napustite Vašu lađu, jer uvek su potrebi novi vetrovi da lađu održe, a ljubav je vetar koji duva iz različitih pravaca, različitom jačinom i koju god odluku da donesete, ona će biti za Vas prava.
Srdačno,
Ognjen Vukotić