Evo javljam se nakon duzeg vremena u nadi da cete mi odgovoriti…posto sam vec odradio preko 60 terapija,sada mogu da malo i diskutujem jel..kao naucio sam nesto…u stvari dosta toga sam naucio i pomoglo mi je naravno,zato sto je strucnjak bio pored mene,ali ima jos mnogo stvari koje treba obraditi i jasno doneti zakljucke…psihoterapeuti odmah na pocetku,sto je njihova caka,kazu bice dovoljno 8-10 terapija da bih se video pomak..ja se slazem da nekome treba manje vremena nekome vise,ali ko misli da sa 8 terapija resava zivotno pitanje i posle mu sve ok ,grdno se vara..jer terapija je malo kompleksnija kod svih nas ..to je moje misljenje..meni je pomoglo kod puno stvari,ali ima jos stvari koje jednostavno ne mogu da intelektualno obradim,sto bi nas narod rekao(nece u glavu)…e sada ono sto sam naucio kroz razgovore je da mi puno iz porodice nosimo neke stvari,i roditelji su kreatori te nase sudbine,svidjala se ona nama ili ne,sto kasnije ima veliki odraz kada postanmo ljudi…detetu je potrebna ljubav i disciplina da bih kroz zivot gurao lakse i bolje.Pod disciplinom podrazumevam ,radne navike ,znati reci detetu ne,i kazna…sto se tice mog slucaja ljubav ajmo reci pola pola…a disciplina uopste nije bila prisutna,onda nije ni cudo sto pored tih nedostataka imam problema…Moje pitanje Vama..mislite li da se ti nedostatci mogu u vecem postotku nadograditi kao odrasli ljudi,ili samo jedan deo,nesto mozda i ne ide…jer nam je to usadjeno u mentalnom sklopu kao var..na kraju se zapitam ima li vise smisla ici na terapije jer vidim da sam dosao do neke tacke u kome mojih sat vremena kod terapeuta predstavlja razonodu..u prevodu,IMA LI SMISLA UOPSTE DA IDEM KOD TERAPEUTA..HVALA NA SLUSANJU