Poštovana/i,

Diskrecija i čuvanje profesionalne tajne svakao su jedan od preduslova psihoterapijskog rada. O ovom i drugim etičkim načelima više možete saznati na sledećoj strani našeg sajta:
http://www.psiho.slavisa.us/profesionalna-etika.html

Ovo pravilo ima neke izuzetke. Ako je psiholog deo većeg stručnog tima, npr. sarađuje sa psihijatrom, defektologom i sl. onda je uobičajna razmena informacija i mišljenja. Ako psiholog radi u školi, odna je uobičajno da neke informacije o učeniku podrli sa kolegama u okviru redovne saradnje.

Druga vrsta izuzetka je supervizija. Ne otrkivajući identitet svog klijenta psihoterapeut obično zadržava pravo da se o procesu savetuje sa svojim supervizorom, o čemu bi trebalo da obavesti klijanta na prvoj seansi.

Treća vrsta odstupanja od ovog pravila tiče se situacija u koima se klijent nalazi u sukobu sa zakonom ili upozna terapeuta o svojim namerama da izvede krivično delo. U tim situcijama psihoterapeut zadržava pravo da o svemu obavesti nadležne organe.

Najzad ukoliko terapeut proceni da se klijent nalazi u teškom mentalom stinju (obično u slučaju psihoteične dekompenzacije) ili ukoliko je klijent u ozbiljnoj opasnosti od suicida i kada psihoterapeut proceni da je sposobnost mišljenja značajno narušena tako da je neophodna hospitalizacija, psihoterapeut zadržava pravo da o svemu obavesti treće lice, najčešće nekog iz klijentove najuže porodice.

Prve dve vrste izuzetka od ovog pravila smatraju se uobičajnim, dok su druge dve izuzetno retke i tiču se sasvim vanrednih okolnosti.

S poštovanjem, Nikola