asked 11 years ago
pozdravljam..evo nakon duzeg vremena javljam se da vam kazem iskustvo sa dosadasnjom terapijom..nakon par puta posecivanja psihoterapeutu,imao sam malu stanku zbog nedostatka novcanih sredstava,nastavio sam posle i do sada sam bio 8 puta ,plus 6 od prosli put…sve ukupno 14 ..nema pomaka nimalo..problem je u tome sto neke stvari stvarno ne idu u glavu….i kroz prijasnja iskustva sa psihijatrima znam vec neke stvari unapred sta ce da kazu,pa se cak i iznenade nekim mojim postupcima,i jedne te iste se price vode u krug..svako je kovac svoje srece i to je cinjenica…govoriti samo treba biti uporan,volja cini cuda,voleti sebe,biti ambiciozan..sve to stima ,ali meni nije dovoljna samo rec,nisam nasao nacin kako da nesto pokrenem od toga…gubim vec nadu i u psihoterapiju,nesto ne ide…uz silan novac koji sam dao do sada..ne ocekujem da mi pomognete ,nego eto neki komentar na sve to,posto sam se vec javljao i postavljao pitanja na ovu temu ,znate otprilike slucaj…pozdravljam
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago
Poštovani,
Proces spirtualnog traganja i kojem se birmo da našem životu damo smisao, da upoznamo sebe (‘upoznaj samoga sebe’ pisao je na proročištu u Delfima kao večni zadtak za sve nas) traje čitavog života a psihoterapija može biti jedan, manji ili već deo tog puta. Psihoterijski procesi nekad traju i više godina. Moja psihoterija recimo traje 8 godina i verujem da će trejati do kraja života. Osim u psihoteriji ovaj proces oličen je u religijama i umetnosti, koji kao i psihoterija imaju za cilj da izraze ono što osećamo. Svo to bezobalno iskustvo stoji nam na raspolganju.
Pošto nemate novca za dugotrajnu psihoteriju, evo nekolkio alternativnih saveta. Prvo iz vaših postova stekao sam utisak da o psihoteriji znate veoma malo i da imate mnogo predrasuda. Stoga bi vas avetovao da se u međuvremenu, možda u pauzi između dva ciklusa terije dobo edukujete o prirodi psihoterija. Za to vam na raspolaganju stoji ogromna literutra od popularne do stručne, bezbroj video klipova, serija, filmova. Ovo su u isto vreme i alternativni načini da radite na sebi i tragate dalje sa mnogo manjom investicijom, jer vam je dovoljan internet i članska karta neke dobre biblioteke.
Na našem jeziku postoje recimo divne knjige Irvina Jaloma, kao što su “Čari psihoterije”, “Lečenje Šopenhauerom”, “Krvnik ljubavi”. Ali i mnoge druge. Herman Hese bio je sjajan poznavalac psihoanalize pa su njegove knjge “Narcis i latousti”, “Demjan”, “Sidarta” živo svedočanstvo iskrenog duhovnog traganja (što i psihotaija jeste) i meni su mnogo pomogle u mom radu na sebi i rastu. Od poularne psihologije tu su besmrtni Skot Pek i drugi. Ja veoma poštujem rad Tomasa Mora, “Nega duše” i “Srdone duše” su njegova dela prevedena na naš jezik, po sredi je veoma suptilna varijanta spiristualnosti jaungijanske orjentacije. Za one sa tvrđim stomakom tu su i Viktir Frankl, sa svojom knjižicom “Zašto se nista ubili” ali i Čehov, setimo se samo drame “Paviljon šest” i tako dalje.
Što se same psihoterapija tiče, među teraputima postoji mnogo velikih razlika, kao i između njihovih škola. Moja preporuka svima je da izbegavaju teraputa koji previše rade, kao i one koji su preskupi. Kao i u svakom poslu malo je onih koji su zaista posvećeni i koji u tome istrajavju korz vreme. Takođe ne odgovaraju svi teraputi i svi stilovi rada svim klijentima i obrnuto.
Psihoterija je samo jedan vid duhovnog tragalaštva za smislom na koje smo nažalost ili srećam svi osuđeni.
PS. Molim vas da uvažite činjenicu da sam ja mnogo puta odgovarao na vaša pitanja i da prednost dobijau oni koji nam pišu prvi put. Neću uvak u mogućnosti da vam odgovorim.
S poštovanjem, Nikola