admin Staff asked 7 years ago Imam 18 god i jednog dana sam doživjela neku vrstu napada i mislila sam da ludim.Nalog toga dana se sve promijenilo dolaze mi razne strasne misli koje ne želim i previse pitanja na koje ne znam odgovor..misli su odvratne i ne želim ih u glavi i gade mi se i imam osjećaj da nišan u svome tijelu da u ogledalu gledam nekoga drugoga i obitelj mi izgleda nepoznato mada znam u sebi da nije tako imam strah od nepoznatih stvari .Gubim volju za dosta stvari.Nekako sam izgubljena u vremenu i ovo se dešava pola godine a ja kao da sam u nekom istom vremenu.Sta mi se dešava?
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Zdravo!
Pitanje koje si postavila nama, naime šta mi se to dešava, možda je upravo pravo pitanje za tebe. Šta se to dešava u tvom životu?
Šta voliš, šta ne voliš, šta radiš, šta ne rediš, čemu težiš, šta izbegavaš, čemu se raduješ, šta te plaši, šta te čini tužnom, u čemu uživaš, korz koja iskušenja prolaiš na svom životnom putu, šta voliš a šta mrziš kod ljudi koji te okružuju.., kako vididš sebe za dve, kako za 4, a kako za 8 ili 12 godina?
U osvetljavanju odgovora na ova i slična pitanja leži odgovor na pitanje šta ti se to dešava.
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Poštovana,
Na osnovu opisanih simptoma, čini mi se da doživljavate nešto što se u psihopatologiji naziva depersonalizacija, kojoj je prethodio, koliko mi se čini, napad panike.
Ponekad simtomi prođu sami od sebe, ali zapravo oni sami nikada nisu problem sami po sebi, već su deo nečeg krupnijeg. Pozvao bih Vas da se posavetujete sa psihijatrom koji bi Vam mogao prepisati terapiju kojom bi se simptomi koje doživljavate, mogli ublažiti.
Dalje, možda je vreme da počnete da se bavite sobom i kroz psihoterapiju.
Srdačno,
Ognjen Vukotić
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago A da li je to izlječivo..i da li postoji prirodan način ljecenja
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Lično ne volim da na ovakva stanja gledam kao na bolest, pa termin “izlečivo” nije najsrećniji. Više volim da kažem da je to poziv ili put.
Termin “postoji ili ne postoji način” takodje nije najsrećniji, jer put je nešto što tek nastaje našim hodanjem po njemu, našim odzaivanjem na poziv.
Ali u duhu onoga što tebe interesuje reći ću ti da se ova stanja daju prevazići, tj. daju se prevzići ili transformisani njihovi uzroci.
Prirodni put bi bila psihoterapija, stim što treba imati u vidu da je najbolji psihoterapeut život sam. Kada se od života razobolimo životom se valja i lečiti. Međutim u zavsnosti od slučaja lekovi mogu da budu dobra podrška.
Nikola