Zavrsi studije. Okoncaj to, zavrsi jedno poglavlje i nastavi dalje oslobodjena. Ja sam isto htela da napustim studije, ali me grizla savest, jer bi to bio pokazatelj moje slabosti i nediscipline, a takodje sam bila odlican djak i student. Pri kraju sam, sada spremam ispite za jun. 🙂 Bice vremena za posao. Kad budes drzala svoju diplomu u rukama mozda vise neces razmisljati o inostranstvu. Zelim ti srecu.

Potpuno se slažem, završi studije. Želim ti sreću!

Poštovana,

Napuštanje poznatog i starog nikada nije lako i zaista potrebno je dosta snage da bi se suočili sa takvim stresom. Vi, čini mi se, nazirete tu snagu u sebi.

Sada kada je došao trenutak da odete, normalno je da vam se javlja sumnja, premišljanje, bol i zadrška, to može biti onaj roditelj u vama koji ne može da se pomiri sa vašom odlukom, koji je imao svoj plan za vas. Razmislite o tome, da li neko vama bitan pokušava da vas zadrži, ako da ko? Sa druge strane, da li je fakultet jedino zbog čega vam je žao da odete? Ako biste malo duže gledali u tu ideju, da li se javlja nešto drugo iza toga? Kakvo mesto u tome imaju vaši prijatelji i roditelji?

Suočavanjem sa istniskim napuštanjem i konsekvencama naše odluke, mi možemo biti u stanju da odemo, jer uspevamo da integrišemo dubinu te odluke, tugu, ali i sreću, misterioznost pred nepoznatim i tako poneti sa sobom sve ono što smo napustili, znajući duboko u sebi da se uvek tamo možemo vratiti.

Srdačno,
Ognjen Vukotić