Postovani, mislim da je iz naslova jasno sta bih zeleo da vas pitam, ali sam ipak duzan da opisem svoju situaciju. Kao sto i nije tesko za pretpostaviti, student sam i ovo ima veze sa ispitima. U junu sam dao neke zaista lagane i jedan relativno tezi ispit. Pre toga u januaru jedan laganiji, malo na ucenje a malo i na srecu. I ostalo mi je par najtezih ispita, zatim i par nekih osrednjih koji zaista nisu nikakav bauk. I ja jos nisam ni poceo da ih spremam, a imao sam bukvalno ceo jul i avgust. Vise nego dovoljno da lepo spremim bar te osrednje ispite. I hajde da sam ja na pocetku ovog problema, da ne poznajem sebe pa da se ne snalazim. Ne, nije ovo meni prvi, vec hiljadu i prvi put da se nalazim u ovakvoj situaciji. A ta za mene tipicna situacija je sledeca: ispred mene je jasan put, mirno more. Znam sta treba da uradim i kako da to uradim. Nisam ometan nikakvim smetnjama (zdravstvenim, finansijskim i slicno). Imam sve – i pitanja i zadatke i materijal odakle da izvucem odgovore i resenja. Glup nisam, znam sta i kako. I po hiljaditi put, ja dozvoljavam da se odigra stari scenario: na pocetku tog perioda kada treba da ucim (u ovom slucaju sam pocetak jula) ja mastam o tome kako cu \’\’razbiti\’\’ ispite jer imam ispred sebe citava dva meseca. Dani i nedelje prolaze, ja ne uzimam knjigu u sake, svestan da ce ponovo, po ko zna koji put sve biti isto. To vreme koje je trebalo utrositi na ucenje ja, najcesce, koristim za setkanje po stanu i rasmisljanje o tome da li postoji slobodna volja ili je sve sudbina, zasto umesto da ucim ja filozofiram itd. Ta dva meseca su se sada pretvorila u dve nedelje koje ce proteci u ucenju jednog, eventualno dva predmeta. Mozda i polozim, ali to ce opet biti uz muku, nespavanje, pod stresom i, verovatno, sa slabim ocenama. Kako sam, uostalom, polozio vecinu ispita na osnovnim studijama. A sve je moglo biti drugacije, mirno, opusteno i sa dobrim ocenama. Takvim sporim, samodestruktivnim, samosabotirajucim i stresnim tempom sam jedva zavrsio osnovne studije, produzivsi ih preko svake mere. I evo, sada mi se smesi i produzenje master studija i, naravno, placanje nepolozenih ispita jer je samo prva godina na budzetu. A taj novac koji cu dati fakultetu sam mogao da potrosim na toliko pametnijih stvari. I ostaje mi samo to jedno veliko Zasto? Zasto ja ovo sebi radim i dokle cu tako? Savrseno svestan da cu pasti u provaliju ja idem ka toj provaliji, bezbroj puta i reziram i gledam jednu istu predstavu. Ili ako je odgovor na Zasto suvise tesko i komplikovano pronaci, onda makar Kako vec jednom prestati sa tim, ili makar smanjiti. Eto, to bi bilo to. Svaka pomoc je dobro dosla, pozz i hvala.