Postovani,
Imam 30 godina, punih osam godina studiram, a polozio sam tek skoro polovinu ispita. Dakle, u pitanju su ponasanje neucenja, prokrastinacija, visegodisnja stagnacija na studijama, problem sa motivacijom i samopouzdanjem (da li ja to mogu), i okidac za javljanje – [b]konflikt izmedju cilja da zavrsim studije i potrebe za radom [/b](losa porodicna finansijska situacija, moje neucenje, dilema da li da pocnem da radim iako roditelji to od mene ne ocekuju).
Zelim da zavrsim studije, ali nista ili skoro nista ne cinim da steknem diplomu. Inace normalno funkcionisem i dobro se osecam, osim dan pred ispit kada postanem svestan da nisam spremio ispit i da ga necu poloziti. Studije sam zapoceo veoma motivisan i posvecen, prvu godinu zavrsio sa veoma visokim prosekom, a onda sam krenuo da sve sporije polazem ispite dok skoro nisam potpuno prestao. Vreme provodim tako sto radim sve drugo osim ucenja: internet, vidjanje sa devojkom, gledanje televizije. .. to je uzasno i za svaku osudu, ali ja prokrastiniram godinama. Moje ucenje traje sat ili dva, pa danima nista, a tako ne moze.
[b]
Kako da prevazidjem prokrastinaciju? [/b]U meni je jaka potreba da radim kako bih olaksao roditeljima, ali svestan sam da ce mi to otezati zavrsetak studija, jer ako ne mogu da podignem teg od 20 kg, ima li smisla dodavati jos 20 i onda pokusati? Inace sam pre fakulteta tri godine radio lep posao i nisam studirao, a nikad nisam bio srecniji u zivotu osim na prvoj godini faxa kada sam celim bicem bio uronjen u nauku.
Hvala unapred na odgovoru i srdacan pozdrav.
Poštovani,
Na pitanje kako da se rešite prokrastinacije, najjednostavniji odgovor bio bi – organizovanjem, fokusom, i radom za ostvarenje cilja (u ovom slučaju učenjem). Medjutim, verujem da vam ovime nisam otkrio ništa što vi već niste znali.
Stoga šta je zapravo vaše pitanje?
Pozivam vas da pogledate u deo vašeg životnog skripta. Odakle vam dolazi potreba da pomognete roditeljima? Da li to činite iz krivice zbog dužine studija i plaćenim godinama? Ukoliko je tako, razmislite o razlozima koji vas sprečavaju da napustite ovaj krug. Koji je njegov smisao?
Na kraju, možete slobodno razmisliti i o pauziranju studija. Osam uzastopnih godina jeste dugo vreme i ne sumnjam da ste uložili odredjeni napor za ovo vreme. Možda vam treba vreme koje možete posvetiti sebi, u kojem ne bi bilo brigani o fakultetu ni o finansijama vaše porodice. Meditirajte nad vašim konfliktom.
Srdačno,
Ognjen Vukotić