asked 8 years ago
Postovani, imam blizu 50 godina i cini mi se da sam i dalje jako naivna i da nesto ne razumem u odnosu sa ljudima, nesto mi je tokom vremena promaklo, vidim da se drugi mnbogo bolje snalaze i razumeju sustinu stvrai u medjuljudskim odnosima. Mozda zato sto sam rano ostala bez oca, ali da predjemo na problem konkretan. Iako me smatraju vrlo odgovornom osobom , a i trudim se da to budem, cesto veoma sitnicim i analiziram ( inzenjer sam po sruci ali radim u srednjoj skoli kao profesor vec 13 godina), izgleda da mi u tome promaknu bitne stvari. Zanima me vase misljenje o ovome sto cu vam izloziti i opsicau vrlo jednostavno…ovih dana je kraj skolske godine i veliki je stres u skoli, imala sam i maturante, jos uvek nije sve zavrseno, radim po 10 sati ovih dana, i pod virusom i temperaturom. Imali smo matursko vece pre par veceri. Za svoje djake sam mislila da su koliko toliko uvidjajni, s obzirom da se radi o skoli gde se upisuju losiji djaci, pomalo zapusteni u vaspitanju..ali sa svojima nisam imala neke vece probleme, nekad kaznim, nekad popusti,…elem dogovor za matursko je bio proslava do 2h sata , restoran se zakljucava, pre toga nema izlaska. Vec posel 15 minuta jedna ucenica mi je saopstila da ima veliki problem i da mora da ode do obliznjeg stana, i da se varca. Pustam je na sopstvenu odgovornost. Ona se ne vraca, svi je zovemo, ne javlja se. Moja greska sto nisam imala br telefona rodfitelja koji zive u selu..i ostali ucenici su ljuti, zovem je 10 puta. na kraju nekako dobijemo sestru koja kaze da je ona odavno u krevetu i da smo dosadni sto zovemo…zivci mi na izmaku..elem , u svom haosu da ih kontrolisem, i ne dodje do incidenata, i pijanstava i razbijanja, ne vidim kako druga ucenica, takodje ne dosada problematicna, vidno spopada kolegu ( to su mi drugi rekli a i pomocnika direktora)..posle sat dva isprica mi koleginica sta se dogodilo, i meni bude neprijatno am mozda trebala da sprecim i odreagujem , ali nisam to bas videla. Sutradan su se zalili profesori na njeno ponasanje…treci problem..dve ucenice pre vremena hoce da idu kuci. jedna od njih je veoma odgovorna, druga vrlo sbalazljiva ali nimalo naivna. kazem da me ne dovode u neprijatnu situaciju i da zovemo roditelje. Okrene jedna od njih, javi se kao otac koji mi kaze da mogu da idu kuci (stariji muski glas). Pustim ih, verujuci drugoj, i sa zahtevom da mi se jave. jave se posle dva sata…medjutim danas saznam od roditelja druge, odgovorne ucenice, da one nisu dosle kuci, i da taj covek sto se javio telefonom nije otac, vec prijatelj od druge. U redu je , dosle su kuci ali sa velikim zakasnjenjem, pri tom mi kazu da se nesto dogodilo mi bismo vas ipak smatrali odgovornom..Da, mislim i ja tako..ali se i duboko razocaram u drugu sa kojom ama bas nije bilo niakkvih problema, cak sta vise..skratila sam koliko sam mogla..ali krala sam ovako da opsime..Molim vas, da li sam ja toliko naivna osoba, ovo bas nisam ocekivala, tri problema gde nisam ni pretpostvaila?? Zao mi je i sto kolege delom znaju za ovu situaciju..pa vec pocinju price da sire..Vidite li problem gde ga ja ne vidim? Kako da se izborim sad sa ovim osecanjem krivice i nasamarenosti, imate li preporuku? Hvala
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Postovana,
Izvinjavamo se na kasnjenju sa nasim odgovorom. Odgovor ce biti postavljen danas u toku dana. Hvala vam na strpljenju.
Srdacno Vas,
Psihoteraput Tim
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago
Poštovana,
Nema sumnje da je vaš osećaj odgovornosti veoma naglašen i da se Vi prema svojim učinicma postvljate brižno, gotovo roditeljski. Mislim da su takve vaše vrline za duboko poštovanje i ko vas poznaje, verujem, reći će za vas sve najbolje u tom smislu.
S druge strane čini mi se vaš naglaši osećaj odgovornosti ima i drugi smiso. Možda je njegov smisao u tome da vas zaštiti od straha koji u sebi nosite. Vi svakao ne možete biti u stanju da sačuvate svoje učenike u većoj meri od one u kojoj su oni sami u stanju da čuvajub sebe. Uostalom vaši učenici odvano nisu deca! Možda je za vas strašno da se suočite s tom jednostvnom činjenicom. Osećaj odgovronsiti poziva nas na kontrolu a i jedno i drugo je tu da nas zaštiti od straha. Nekada to međutim nije moguće.
Ako pogledate da osobe o kojima ste pričali zapravo u tom trenutku i nisu vaši učenici, ako pogledati čnjenicu da su punoletne osobe koje same odgovaraju za svoje postupke, ako pogledate da nemate nikavku zakonsku odgovornost i da bi se čak vaše nastojanje da ih zadržite moglo smatrai lišavanjem slobode što je krivično kažnjivo, onda ćete možda shvatiti koliko ste se odmakli od realnosti i koliko ste pristli da na sebe preuzmete obaveze i dogornosti koje ne možete ni preuzeti ni nositi i koje vam jednostvo ne pripadaju.
Ipak verujem da je ovo poslednje od male korti za vas. Tu su zato vaši učenici, bivši i sadašnji, da vas pozovu da pogledate svom strahu u oči i stanete iza sebe i svojih postupaka, onako kako možda to nikad u životu niste učinili, dakle hrabor. Naime na nama je samo da učinimo ono što je u našoj moći, i ijako to često nije dovoljo, strah koji zbog toga osećamo samo je naš i mi ga hrabro moramo podnositi.
U tom duhu, ako ste razočarani zbog toga što je u prirodi mladosti da bude neposlušna i da krši zabrane, ja vam u vezi sa tim ne mogu pomoći. Sve što vam mogu ponuditi je ljdsko razumevanje pred razočaranjem koje osetimo svaki put kada nas taj neposlušni život i ta neumoljiva stvarnost grubo demantuju. Možda je to ipak naš probelm a ne problem tog života ili te stvarnosti.
Srdačno,
Nikola