asked 7 years ago Pozdrav. Idem u srednju skolu i ove godine sam dobila novog profesora. Stvarno se pitam ko je njemu dozvolio da radi sa decom, jer smatram da on nije za takav posao. On jeste veoma inteligentan, obrazovan covek, medjutim, trebalo bi da je svestan cinjenice da deca od 17, 18 godina ne mogu imati znanje kao on, i ne mogu razmisljati na isti nacin kao on. Previse je strog, namrgodjen je uvek, a sve te njegove sale, nisu nimalo smesne i zanimljive. Ja se mnogo plasim tog coveka, a kada bi me pitali zasto ne bih znala sta da odgovorim. Jednostavno, kad mi se obrati, pocnem da se tresem, drhti mi glas i ne mogu da se koncentrisem na to sto govorim. Delujem glupo, i znanje koje imam iz razlicitih oblasti je u tom trenutku ponisteno, odnosno zaboravim na sve potpuno. Najgora stvar je sto on hoce da sto vise pricamo o sebi, o svojim razmisljanjima itd., a ja prvo ni ne volim da pricam, a da vam ne pominjem koliko se uznemirim kada mi postavi pitanje. Rekla sam sebi milion puta da treba da budem opustena, da zamislim da je to neki drugi profesor(inace sa svakim profesorom sam u super odnosu, jer su prijateljski nastrojeni), medjutim nikada mi to nije pomoglo. Bicu direktna, pa cu Vam postaviti pitanje: Kako da resim ovaj problem? Ozbiljno pocinje da utice na moje samopouzdanje, jer vise ni sa kim ne mogu da pricam normalno, non stop mi je on u glavi, i misao kako sam glupa i neobrazovana, jer nijednom do sada tom profesoru nisam pokazala da je drugacije. Hvala Vam na pomoci.
Psihoterapeut Team Staff answered 7 years ago Zdravo,
Iz ovoga što si nam napisala verujem da imaš veliku tremu kada je ovaj profesor u pitanju i da zbog toga ne možeš da se pokažeš u najboljem svetlu, kako bi možda želela. Sećam se da sam u srednjoj školi takođe imala profesora koji odgovara tipu koji si opisala. Pošto nisam znala kako da se postavim ponekada bi me, zbog treme, obuzeo nekontrolisan smeh na času, što se njemu nije svidelo. Po mom mišljenju on je bio suviše strog i uštogljen a verujem da je on za mene mislio da sam suviše drska i opuštena, možda i previše samouverena.
Kasnije se naš odnos promenio i korigovao koliko toliko ali je uticao na ocenu koju sam imala iz tog predmeta (predavao je srpski) i na moju angažovanost na času. Kako su godine prošle shvatila sam da njegov način rada nikako nije imao direktne veze sa mnom bez obzira koliko se meni nije sviđao njegov stav i način predavanja. Neka pitanja koja su mi bila korisna su, da li i drugi reaguju na ovog profesora kao ja? Zašto me njegov stav plaši i čini nesigurnom i u ono što znam da znam? Takođe, kako ta situacija utiče da se osećam sama sa sobom?
U životu srećemo razne vrste i tipove ljude, nekada nemamo ništa zajednično sa njima a opet smo sticajem okolnosti prinuđeni da radimo i komuniciramo, provedemo neko vreme zajedno. To je deo odrastanja i prihvatanja različitosti, sa nekom osobom se slažemo dobro sa nekom baš i ne, kada je socijalni život u pitanju, škola ili posao, to je u velikoj meri stvar kompromisa.
Možemo da pokušamo da nađemo svoju meru u komunikaciji sa tom osobom, na taj način rastemo i razvijamo se, ne odustajući od sebe ali takođe i ne pokušavajući da izguramo svoje po svaku cenu.
Pozdrav,
Bojana