Zadravo,
imam problem u vezi,ja imam osamnaest godina,a decko dvadeset tri,godinu dana i dva meseca smo zajedno i to je veza na daljinu sammim tim je jos mnogo teze. Imamo trenutno velike sukobe,ne slaganja i rasprava,zapravo to nisu mnogo bitne stvari samo ne mozemo nikako da se razumemo. Osecam se mnogo potisteno i imam utisak da ne mogu nista,ali nista da mu kazem a da on ne pukne na mene i ne kaze da se ja zalim da ga ja samo napadam,da ga davim,gusim itd. Usao je u novi organizaciju za studente i podrzavam ga sto zeli da radi na sebi,ali tada su poceli problemi,sva pravila i sve ono sto je on ocekivao od mene odjednom sve to ne vazi za njega. Oboje smo bili jedno vreme bas posesivni,ali nije tu stvar vise ni posesivnosti samo se mnogo okrenuo sebi i samo radi ono sto on zeli i ono sto njemu ogovara ne vodeci racuna dal meni to smeta i stalno kad se pozalim kaze: “Ili prihvati ili idi.”..a kad mu kazem da ne moze tako on kaze: “Ne mogu? o da mogu i gledaj kako radim!”. Kao da vise ne shvata da je veza zapravo kompromis,planirali smo da kroz sest meseci pocnemo da zivimo zajedno i sad se sve plasim da do toga nece ni doci. Jel vama u redu da neko ceo dan od jedan sat do osam ode na konferenciju i da posle osam ode sa prvom devojkom koju poznaje do cetri ujutru na pivo,a da pritom zbog gluposti iskljuci telefon u pet…pa ga ukljuci u jedan pa ga iskljuci u pola dva,a onda ga ukljuci u cetri i raskine sa mnom jer puknem sto radi to i posaljem sto poruka i pokusavam da mu kazem da radi pogresne stvari da nas samo udaljava i da ga zaslepljuju povrsne i prolazne stvari? I okej u redu,treba da upoznaje nove ljude,ali tu su sve same zene i sa svakom osobom to radi,bas on koji se na mene zalio sto izlazim jednom nedeljno i dolazim u dva kuci. Bas on kome je smetao bilo kakav odnos sa bilo kojim muskarcem koji mi nije otac ili brat. On to ne razume kad mu kazem “ej sve to nisam smela ja da radim,kako sad sve to ti smes da radis? za mene to nije bilo ok,a sad za tebe jeste jer u suprotnom ja tebe sputavam i ne dozvoljavam ti da zivis?” da bi on rekao “Ja nista od toga od tebe nisam trazio.” U pravu je..nije,ali mi je sto puta gore da se naljuti i da ne odgpvara na poruke i da se ne javlja po ceo dan. Onda me muci..jel u redu da se sutra recimo u brako to radi? da se ode u dvanaest sati i dodje u sest ujutru i da sve to visi sa nepoznatim ljudima? Pretvara se bas u ono sto je njegova bivsa devojka bila.Ja imam problem sa svojim ispadima,ali to je jer me uzasno zivcira to kuliranje i ne odgovaranje isljucivanje telefona,uzasno me zivcira sto ne ume da pogleda stvari iz mog ugla,sto me samo ucenjuje ili prihvati ili idi. “Ja sam veran niti varamn niti se muvam niti ista.” Zar je i vernost sve? Uzasno se mnogo volimo i uzasno smo mnogo vezani,ali ima toliko besa u meni i to stvara najveci problem jer ne mogu da mu kazem sta me muci jer ce puci na mene ili raskinuti ili postati jos gori,a nikako da preduzme nesto. Znam da i ja mnogo davim nekad porukama,sve shvatam i zelim da ardim na nasem odnosu ali me uzasno nervira njegov stav,ne mogu ja da se konstantno menjam i prilagodjavam,a da on bude sebican i radi sta samo on hoce. Verujem da je i njemu bas lose sa mnom,predlagala sam mu da odemo kod nekog terapeuta,ali on sve prica da mi za to nemamo para i da nama to ne treba i da bi smo oboje zavrsili na psihijatriji kada bi znali sta radimo. Stvar je u tome sto je nama mmnogo lepo kad smo zajedno,sto se uzasno volimo i sto znamo jedno s drugim,kad hocemo,a ipak dozvoljavamo da nas svadje i te stvari razdvajaju. Poludeli bi smo jedno bez drugog,a i ovako ludimo. Svi ovi problemi nisu potrebni,samo zelim da ne puca na mene i da ne gleda samo sebe,da radi samo on sta hoce i ima taj stav “ili prihvati ili idi”,”da sedis i cutis ili da ides”..u sustini nije takav,u sustini je dobrica i pazljiv i brizan i sve. Kaze da se mnogo toga odricao zbog mene..i ja sam zbog njega. Samo trazim da ima granice i da ne bude samo za sebe. On od mene trazi samo da ga ne bombardujem porukama i da imam vise razumevanja,ali pored svega ovoga ni jendo ne razmisljamo ispravno,ali jedno znam,kajacemo se uzasno ako dozvolimo da ovo propadne zbog mesec dana problema. Znam da samo trebamo da radimo na nama,ali kako njega da uvucem u to? Nemam zelju da sama radim..samo hocu kompromis koji ce oboje da ucini koliko toliko srecnim,samo hocu jos nesto da uradim pre nego sto dozvolimo da sve propadne jer kada nema toga mi smo ko na oblacima,mnogo znamo da cinimo srecnim jedno drugo. Mnogo sam zbunjena,ali ne zelim da odutanem od neceg divnog zbog ovoga.