Postovani
Ne znam na koji nacin da pocnem sa izlaganjem svog problema, posto smatram da je veoma opsiran i zahteva dosta toga da se kaze, ali pokusacu da budem sto kraca ali opet, sto preciznija. U vezi sam 3 godine, decko je stariji od mene, ja imam 23 a on 30 godina. Na pocetku veze, prvih godinu, godinu ipo dana sve je bilo idealno, osecala sam se voljeno kao nikad do sada, od prvog dana sam shvatila da je on taj sa kojim zelim i vidim svoju buducnost, kao sto je i sada. Medjutim, kako vreme prolazi, javljaju se svadje, nesuglasice, mane i problemi. Oboje volimo jedno drugo, ali ja u poslednje vreme, tj u zadnjih godinu dana, pokusavam da promenim neke stvari kod njega koje mi smetaju, i oko kojih se svadjamo. Znam da nikoga ne treba menjati, vec prihvatiti onakvog kakav jeste, ali ja prosto neke stvari ne mogu da prihvatim sve i da hocu. Naime, glavni problem je to sto voli da popije s vremena na vreme, nije to svaki dan, vec jednom – dva puta u dve nedelje, ali kada popije on postaje drugi covek, menja svoje ponasanje, uvek izbije svadja, i zavrsi se sa vredjanjem i teskim recima i sa njegove i sa moje strane. To sto izgovorimo tada i uputimo jedno drugom, ne zaboravlja se lako. U tim trenucima osecam se kao da njemu nije nimalo stalo do mene, bas zbog tog njegovog ponasanja, ali vec sutra, kada sumiramo utiske, prica se menja, pravda se kako to nece vise da radi itd, medjutim to ostaje samo na recima, i sledeci put se ponavlja isto. To nije jedini problem. Bas zbog tih svadja, cini mi se kao da se zar menju nama gasi, tj sa njegove strane, ja svaki dan zivim u strahu da ce me prevariti, da ce me povrediti, ako moze vise od ovoga koliko me je povredio do sada. Sada dolazimo do glavnog problema, a to je da ja njega neizmerno mnogo volim, kao nikoga do sada, dala bih svoj zivot za njega,iako me stalno povredjuje, ja mu iznova i iznova prastam uz ubedjenje da to vise nece da radi, o cemu god da se radi. SVaki put kada me povredi, ja kao da ga zavolim jos vise, mnogo puta sam pokusala da ga ostavim, ali ja jednostavno ne umem da zivim bez njega, ne mogu da zamislim svoj zivot a da u njemu nije on. Kada je lepo, lepo je, ali kada je svadja, lose je preko svih granica. Milion puta sam sebe pitala da li je vredno trpeti sve ono sto je lose, zbog onoga sto je lepo, i uvek odgovorim isto. Koliko god da me povredi, ja ne umem da odem od njega, uvek prelazim preko svega. Najgore od svega je sto on stalno prica kako ce se promeniti, ali nista do sada nije promenio, cini mi se kao da mu nije stalo do mene kao sto je meni do njega, iako on prica kako me mnogo voli, kako mu je stalo, ali na delima to ne pokazuje. Plasim se da moja ljubav prema njemu ne predje u opsesiju, jer ja ne mogu da zamislim dan proveden bez njega, toliko sam slaba i nemocna, da postajem zavisna od njega. Pokusala sam i kroz pricu da mu objasnim svoja osecanja, da ga beskrajno volim, i da posveti vise paznje meni, ali to uvek kratko traje. Plasim se da se nikada nece promeniti, da ukoliko se budem udala za njega, da cu ceo zivot trpeti njegove “mane” samo zato sto ga volim. Znam da to nije dobro, znam da koliko god voleli nekoga, treba prvo postovati sebe, i misliti na sebe, ali to kod mene nije slucaj, ja ne znam kako sebi da pomognem, kako da otklonim ovu napetost i strah koji osecam stalno, da ce me ostaviti, da ce naci drugu, da ce me prevariti, da cu ga izgubiti? Nadam se da sam Vam bar malo priblizila svoje probleme, iako ima tu mnogo toga da se kaze, ali bilo kakva pomoc bi mi znacila, bilo koje reci utehe. Unapred zahvalna