asked 6 years ago Postovani,
Student sam i vec duze vreme sam psihicki veoma labilna (recimo poslednjih godinu dana, intenzivno). Kad kazem labilna, mislim na to da se osecam dobro samo kad pobegnem od problema, a kad se suocim s njim prolazim faze od plakanja, preko razmisljanja o suicidu, do ponovnog pokusaja da problem resim.
Moj problem je sto kao i (skoro) svaki student, kasnim sa ucenjem. Medjutim, onda kad sednem da ucim, ucim satima, danima i na kraju se osecam kao da ne znam nista. Tako se osecam jer ucim previse detaljno i izgubim sustinu (tako da to nije samo osecaj da nista ne znam, nego stvarno nisam u stanju da odgovorim na pitanja na ispitu). Inace, sve sto radim u zivotu radim previse detaljno, ali tek kod ucenja nastaje pravi problem, jer je stvarno nemoguce iz jedne knjige zapamtiti ama bas svaku rec. Napominjem da ne ucim napamet, ali definitivno mi se sve tokom ucenja cini neizmerno bitnim.
Problem se pogorsao na jednom ispitu, kad sam naucila sve sto su ucile i ostale kolege, pri cemu sam ispit pala i profesor mi je rekao da necu poloziti dok ne naucim knjigu od korica do korica. Od tad nisam polozila ni jedan ispit i hiljadu puta prelazim tu istu knjigu i svaki put mi se cini da ne znam dovoljno. Naravno, nekome to sto je profesor rekao nista ne bi znacilo, ali ja sam inace previse osetljiva. Pogadja me svaka rec i tip sam osobe kojoj kad neko kaze – ne mozes, da stvarno poverujem u to.
Molim za neki savet, kako da izguram ispitni rok sa toliko pogresnim nacinom ucenja i toliko pesimisticnim stavom. U poslednje vreme imam dnevnu dozu plakanja i dnevnu dozu razmisljanja o tome koliko bi bilo bolje da me nema.
Pozdrav.
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago Poštovana,
Na osnovu ovoga što ste mi napisali primećujem vašu veliku želju da savladete gradivo i veliku frustraciju što vam trenutno to ne uspeva.
Jako je bitno da odredite prioritete u gradivu za svaki ispit i da se istih i držite. Za neke ispite će se od vas očekivati reprodukcija, dok će vam za neke verovatno tražiti više promišljanja. Vaša dosadašnja iskustva sa profesorima kao i iskustva vaših kolega mogu biti korisne informacije i smernice na šta za konkretan ispit treba da obratite pažnju. U suprotnom vam se može desiti da od drveta ne vidite šumu.
Preporučujem vam da istražite tehnike dobrog učenja i da obavezno imate neki način provere toga što ste naučili. Napravite plan i pridžavajte ga se. Ukoliko opet padnete u iskušenje da vam je sve bitno, setite se prbobitnog plana i vratite se na svoje prioritete. Možda vam razgovor sa kolegama ili kolenicama i njihove dileme i načini budu od pomoći. Na osnovu informacija koje ste izneli stičem utisak da ste u ovim studentskim izazovima sami, a ne morate da budete. Razmislite sa kim bi vam prijalo da radite.
Pokušajte da poruke koje dobijate od drugih smestite u kontekst i pre nego što ih prihvatite proverite sa sobom da li su zaista istinite. Kao što je bitno da ograničite sebe u učenju na ono što je bitno, vrlo je važno da postavite i granicu kada su poruke sa strane u pitanju. Proverite da li to što vam neka osoba kaže ima više veze sa njom ili sa vama. Svako ima nekad loš dan, a neretko se desi da tu frustraciju oseti neko ko sa tim nema veze. Ove situacije su vam poziv da preispitate svoje granice kada je uzimanje tuđeg mišljenja o vama u pitanju.
Takođe, ukoliko vidite da vam se stanje prolongira ili pogoršava, ili i dalje ne pronalazite način da prevaziđete problem važno je da razgovarate o tome sa nekime ko vas može podržati u radu na sebi. To može biti neki član porodice, prijatelj, školski psiholog, psihoterapeut, itd. Ukoliko vas i dalje budu okupirale ovakve misli savetujem vam da potražite stručnu pomoć.
Nadam se da će vam neke od ovih smernica biti od koristi.
Srdačno,
[url=http://www.psiho.slavisa.us/saradnici/101–kategorija-saradnicic/313-darko-hristov-psiholog-ni.html]Darko Hristov[/url]
Klinički psiholog i psihoterapeut