asked 8 years ago Osjećao sam se osamljenim od samog početka škole. Svi su se nekako već pronašli ali ja sam bio bez ikoga. Bio sam miran i sramežljiv ali sam nekako stekao dva prijatelja koji su me na kraju otkantali, i otišli svojim putem. Nakon toga sam u srednjoj imao problema naviknuti se novim facama i sam se opet povukao u sebe. Od tada sam bez prijatelja tako da sam se navikao samoći i osjećati se nevoljenim cijelog svog života.
Dakle, stvar je u tome da sam homoseksualac. Da, znam… šokantno. Nisam svojima rekao jer su oni previše tradicionalni i žele da bude svadbe i dijece, a ja ne želim ni jedno ni drugo. Osim toga, mislim da me neće nikada prihvatiti i da će misliti da sam sram za obitelj. To, ili će me ujedno izbaciti iz kuće jer su također veoma religiozni, dok ja nisam. Toliko puno toga mi je ušlo u glavu jer providim većina svog vremena sam, da se totalno mrzim: osjećam se kao da nisam dobar ni za što, da svakoga razočaravam samim svojim glupim postojanjem i da bi bilo bolje da se nikada nisam ni rodio. Bojim se da će me svi mrziti i ostaviti kad saznaju istinu o meni i onda ću imati apsolutno nikoga. Obzirom na to kako su većina ljudi koje znam homofobi, nisam više siguran da li ću ikada moći imati prijatelje jer bi me svi onda izbjegavali. Bojim se da ću ostati sam i više stvarno nemam snage da produžim dalje i jedva preživljavam ove dane s ovim mislima.
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Dragi decko,
Ja sam mama troje dece, i nisam psiholog.
Prvo, tvoja usamljenost je trenutna, i iako tebi izgleda da ce zauvek biti tako, zaista ne mora da znaci. Da li planiras da studiras nesto? Da li te zanima neki sport? Kurs? Volontiranje u Crvenom krstu ili bilo gde? Da li bi isao na neki tecaj jezika ili ples ili kurs keramike ili….
Da li zivis u velikom gradu koji ti pruza sirok spektar mogucnosti? Ili si negde na selu/unutrasnjosti pa nemas bas puno izbora?
Ako planiras da studiras, potrudi se pa upisi fakultet (kakav si djak?) a na fakultetu sigurno mozes da steknes neke prijatelje, za ceo zivot.
Nisu svi ljudi homofobicni, mada ti priznajem da vecina jeste. I roditelji, iako religiozni, moraju naci nacin da te prihvate takvog kakav si. Iskreno receno, ja verujem da oni to vec negde znaju, ne verujem da je homoseksualnost nesto sto moze da se sakriva bas dugo vremena.
Usamljenost je jako teska. Ali, kad prvi korak napravis u njenom razbijanju, koliko god da ti je neprijatno i tesko, veruj mi da ce sve posle ici lakse i da ce ti korist biti daleko veca od blama koji mozes da osecas na pocetku. Promeni sebe. Malo zivni, nikom nisu privlacni u drustvu ljudi koji su stalno tuzni i nesrecni.
Nadam se da sam ti dala neku ideju i da ces da prekines sa tim zacaranim krugom.
Velika
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Zdavo!
Ako je tebi šokanto što si gej meni nije. Imam ih među svojim prijateljima i klijentima. Pravo pitanje je da li ćeš od svoje seksualne orjentacije praviti izgovor za sve ili ćeš, kako to savetuje Velika raditi na svojoj samostalnosti.
Možda si po prirodi povučen i stdiljiv više vego većina. Način da se na tome radi je laganim i malim koracima, upravo prateći svoja interesovanja i udružujući se sa onima koji vole isto.
Psihoterapija takođe može biti od pomoći. To je način da radiš na svom složenom odnosu zavisnosti sa roditeljima i lojalnosti njihovim očekivanjima. Znam da ti to sad neće mnogo pomoći, ali ti nisi dužan da ispuniš očekivanja svojih roditelja. Dužan si da nastojiš da živiš svoj život onako kako želiš u sladu sa onim što si.
Želim ti puno sreće!
Nikola