asked 10 years ago
Ne znam kako da prevazidjem problem sa govorom, hodanjem i konzumiranjem hrane. Ne znam da li covek sme da razmislja o tome kako hoda (kako se odrzava ravnoteza, kako se pomeraju noge) ili sto se tice govora (kako se pomera jezik i o tome sta se desava u ustima) ili ce razmisljanjem o tome da pocne da remeti te radnje i da treba da izbegava da razmislja o tome. Pocinje da me hvata strah da cu zaboraviti kako da obavljam te jednostavne radnje. Da ako ne budem vodio racuna o ravnotezi i govoru da cu pasti ili pogresno izgovoriti nesto ili suprotno da ako ne budem obracao paznju na njih da cu zaboraviti jednu ili drugu radnju jer nisam siguran kako normalan covek funkcionise po pitanju njih. Postoje jos neke radnje koje mi postaju problem i nisam siguran da li je moje razmisljanje o njima dovelo do problema ili se treba sa tim strahom suociti i treba vezbati te radnje dok se ponovo ne povrate na normalno. Kako dete nauci da hoda i govori? Svesno ili nesvesno i nikad ne razmislja o tome? Da li covek koji normalno funkcionise ikad razmislja o tome sta mu se desava u ustima kakvog je ukusa hrana i tako dalje?
Problemi su nastali na sledeci nacin:
Pre 7-8 godina je poceo da mi se javlja problem gadljivosti u ustima koji me je ometao da jedem normalno. Ona mi se javljala kada je postojala neka hrana koju nisam zeleo da jedem jer sam bio izbirljiv. Onda sam se uplasio da necu uopste moci da jedem jer ce mi se taj neprijatan osecaj javiti i kada budem jeo ono sto volim. Pre te gadljivosti sam konzumirao hranu bez problema. Godinama sam pokusavao da je se otarasim ali je postajalo sve gore. Ta gadljivost se sad povukla skoro potpuno (mada i dalje ne mogu da jedem normalno i kao ranije) ali mi ostaje nejasno zbog cega (da li je to sto ponekad izbegavam da razmisljam o zalogaju, grlu itd ili je to sto sam ponekad posmatrao taj osecaj pa sam ga prihvatio i on se povukao). U medjuvremenu su poceli da se pojavljuju ovi dodatni problemi koje sam naveo gore.
Kako normalan covek funkcionise po pitanju ovih gore jednostavnih radnji i kako da prevazidjem te probleme?
Srdacan pozdrav.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Isplivala su mi jos neka pitanja koja bih hteo da postavim.
Prvo da vam opisem detaljnije istoriju problema.
Do pre 6-7 godina sam mogao da jedem bez skoro bilo sta. I voleo sam da jedem. Onda sam poceo da budem sve izbirljiviji i svaki put kad bi me roditelji primoravali da jedem nesto sto nisam voleo ja bih se gadio na tu hranu. Onda je ta gadljivost pocela da bude sve izrazenija. Nakon godinu dve uplasio sam se da ce ta gadljivost da mi se javlja pri konzumiranju bilo koje hrane cak i one koju volim i da cu smrsati zbog toga i da necu imati snage bilo sta da radim. Taj strah mi se pojacavao vremenom i bio je na vrhuncu pre 2 godine. Sada kao sto sam rekao ponekad se izlozim tom strahu ponekad ne razmisljam o ukusu hrane i gadljivost se povukla skoro potpuno ali kao sto sam rekao jos postoji nervoza koja mi neda da uzivam kao ranije.
Pitanje:
Kada ste mi napisali da su te radnje osetilne prirode da li ste mislili da covek kada jede razmislja o ukusu hrane ili razmislja o bilo cemu drugom a ukus i prijatnost koju osecamo dolaze podsvesno da tako kazem?
Moze li savet kako da se prepustim zadovoljstvu i spontanosti koje ste spomenuli?
Srdacan pozdrav Nikola. Ako imate ziro racun zamolio bih vas da mi ostavite broj kako bih vam poslao neku simbolicnu sumu novca u znak zahvalnosti jer vise od vas naucim nego od psihologa kod kojih sam bio a koje placam.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Poštovani,
Ova vrsta pomoći je besplatna i vrlo ograničena i ne bih sa vama po tom pitanju pravio izuzetak, ako ne insistirate. U svakom slučaju hvala vam na ponudi.
Ako biste mogli da ne ramišljate o ukusu hrane to bi vam svakako pomoglo. Možete pokušati da odvučete svoju pažnju dok jedete tako što ćete gledati omiljenu seriju ili televiziju. Prirodno je i zdravo da se dok jedemo usresredimo na prijatne senzacije koje ukus hrane i gutanje normalno izaziva. Ako vam ukus neke hrane ili njena tekstura ne odgovara, jednostavno je nemojte jesti. Višak svesnosti i ispitivanja ukusa u procesu uzimanja hrane jednostavno nisu potrebni.
Želim ponovo da naglasim da mi se čini da vaš problem nije u sferi uzimanja hrane, već da je to samo simptom i manifestacija nekih drugih procesa kao što je strah od gubitka kontrole, možda strah da će u vas biti ubačeni psihološki toksični sadržaji, strah da nećete moći da se odbranite od roditelja koji nisu videli i respektovali vaše osećaje, već su vam naređivali da gutate i kada vam to nije prijalo (strahovi našeg detinjstva na svoje načine žive u nama i kada odrastemo).
Na svim ovim temama možete raditi kroz psihoterapiju.
Što se opuštanja tiče možda bi vam od pomoći mogli biti uobičajeni načini rada na sebi koji se primenjuju kod [url=http://www.psiho.slavisa.us/anksioznost.html]anksioznosti[/url] (saznajte više), o čemu na našem sajtu ima mnogo tekstova, a u narednim danima i nedeljama biće postavljen i niz novih.
S poštovanjem,
Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Pa i dalje me hvata nervoza ponekad (danas je bas imam) jer me je strah pomalo da mi se ne vrati taj neprijatni osecaj u grlu i to grcenje grla zbog kojeg nisam mogao da jedem i kad sam bio gladan. A ono je nastalo tako sto sam se uplasio da necu mocu ni hranu koju volim vise da jedem normalno. Napisao sam ranije vec.
Secam se da su me nekad roditelji prisiljavali da jedem nesto sto nikako nisam voleo. Mislim da se ne plasim da mi neko ubaci nesto toksicno. Mozda podsvesno stvarno ne znam. Mozda to potice od toga sto bas odredjenu hranu nisam hteo da jedem jer mi je bila uzasno gadna. Nekad mi nije tesko da ne razmisljam o ukusu nekad mi prija da razmisljam. A nekad kao sad mi nista ne prija ali imam jaku nervozu. Samo bih zeleo da sve bude normalno kao ranije i da mogu normalno da jedem i uzivam u tome kao ranije sto sam…
Sada mislim da ne postoji hrana koja mi je gadna samo ta nervoza se ne povlaci. Da li ce i ona vremenom da splasne jer sam bukvalno godinama imao problem sa tim grcenjem grla pa je potrebno vreme da se telo opusti potpuno ne znam, nadam se.