asked 9 years ago
Postovani,
imam veliki problem sa cerkom i to devojkom od 30godina.Mlada je,veoma lepa i poslovno uspesna.Zivi od prosle godine sama,placa stan i dobro zaradjuje, putuje poslovno vrlo cesto i na polju karijere vidim da sve ide dobro.Ali emotivno je jako nestabilna koliko god izgeledalo da je samouverena to je upravo suprotno.Imala je vezu od sest godina koju je sama prekinula,i nedavno jos jednu od godinu dana koju je prekinuo njen decko.Sta je moj problem i pitanje?To je njeno ponasanje prema meni.Zivim sama posle razvoda,a u stanu pored zivi moja majka.Ne znam da li je gora prema meni ili prema baki.Vredja nas i ponizava,sve sto ja kazem je glupo,nemam pojma ni o cemu,moji su prijatelji seljaci i prostaci,sve cime se bavim je bez veze.Stalno je besna i nervozna.Kad pokusam da razgovaram sa njom u retkim momentima kad je raspolozena odmah pobesni i preti da ce da ode.Za nju sam nesposobna i preti da ce prestane da dolazi jer je mrzimo i tako sve neke besmislice.Uzgred to nema veze sa istinom.Moja majka i ja joj pomazemo koliko god mozemo, kad je na putu spremim joj stan,rucak,operem sta treba.Baka je pozove nedeljom na rucak da bi bila sa nama.Za to vreme ona je na telefonu,nervorna je,odbrusi za svaju rec tako da cesto ostanemo u suzama kad ode.Majka i ja se lepo slazemo i imamo mir i dogovor,njoj to kao da smeta.Stalno se postavlja kao da nismo porodica nego protivnici.Kad ima neki problem onda je u stanju da satima prica samnom o tome,da je tesim i savetujem i nikad nisam odbila da budem za nju tu kad i koliko god treba.Gde gresim?Nisam prosta ni neobrazovana,radila veoma odgovoran posao,imam fakultet,mnogo citam i putujem.Imam dobre obrazovane prijatelje i smeta mi kad ih vredja.Ona ima drustvo ali ni sa kim nije bas prisna.Nema vremena da posveti nekome i to je smara,kako kaze.Sta je to sa njom,vidim da je nesrecna i cesto tuzna,da joj je tesko sto je sama i da ne moze da pronadje ljubav i decka.Pita me po nekad gde gresi u vezama i zasto ne traju.Napeta je i zahtevna i to cesto nije dobro ni za kakav odnos pa ni za vezu.Volim svoju cerku al ne znam put do nje.Sa njene strane tu ljubav ne osecam.Osim kad joj nesto treba u glavnom je gruba i bezosecajna prema meni i baki.Manipulise nasom ljubavlju,ucenjuje nas,a cini mi se da samo misli na sebe.Oprostite na duzini pisma,nadam se da ste sagledali problem koliko sam mogla da vam opisem.Nisam pomenula da je vaspitavana u jednoj normalnoj i zdravoj porodici.Iako je rasla bez oca,sa njim sam ostala u dobrim odnosima tako da je mogao da dodje kad hoce iako je on taj koji je napustio nas kad je ona imala godinu dana.Nisam htela da pricam nikad nista lose o njemu.Molim za neki savet i pomoc,sve teze to podnosim,uznemirim se,lupa mi srce,cesto i otplacem posle nekih njenih reci,a ona se postavlja kao zrtva kojoj je naneta neka nepravda.Kao da sve okrene u svoju pricu tako da vise ne znam sta je istina.
Hvala unapred…pozdrav!
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago
Poštovana,
Imam doživljaj da ste vrlo autentično i iskreno izrazili svoja osećanja. Sada možda možete da odete i korak dalje. Pokušajte da izrazite i svoje potrebe prema vašoj ćerki. Na primer možda vam je potrebno da vam pokaže da oseća da vas uvažava, da poštuje vaš život, vaše iskustvo, vaša postignuća, da vidi vaš životni trud i njegove plodove u najširem smislu te reči i ne samo oko nje. Možda vam je potrebno da vam dozvoli da idalje brinete o njoj tako što ćete je razumeti, savetovati je. Možda vam je potrebno da vam pokaže da joj je stalo do vas i da će vam se naći kada budete stari, recimo onako kako ste Vi tu za svoju majku.
Razmislite ima li istine u ovim rečima. Možete li da se pobrinete za sebe tako što ćete na ovaj način biti u dodiru sa svojim potrebama? Možete li ih izgovoriti mirno i bez optužbe, otvoreno i bez očekivanja, ne toliko da bi ste nešto promenili, koliko da bi ste izgovoriti sebe i svoju istinu? – sa punom svešću da je to samo vaša istina! Razmislite može li vaša ćerka ipak izaći u susret nekim ovako jednostavnim potrebama? Ako ne sada možda za deset, dvadeset godina kada bude manje mlada i silna? Da li vas ona ipak voli na neki sasvim svoj način?
A možda biste i produžili ovaj spisak. Možda vam je potrebno i da vidite svoju ćerku srećnu u stabilnoj emotivnoj vezi, stabilnu i zadovoljnu? Možda vam je potrebno da vas na taj način spasi od strahovanja i boli koju osećate u vezi sa njom. Možda biste želeli da joj budete važni da osetite njenu zahvalnost. Razmislite, može li vaša ćerka da se za vas pobrine na ovakav način.
Sada možda možete da krenete i korak dalje. Predlažem vam da sada pokušate da se stavite na mesto svoje ćerke. Ima li u njenim doživljajima ipak neko zrno istine ili su sve to, kako ste napisali, besmislice, a vaš doživaljaj stvarnosti je jedini ispravan? Šta je njoj potrebno od vas? Možda da je ostavite na miru. Možda da prestanete da je emotivno ucenjujete i igrate ulogu žrtve vašeg odnosa. Možda da se sami pobrinete za sebe a ne za nju. Možda da vidi da ste svesni da život nije nimalo savršen, nego da je to što jeste, jurnjava i grabež u kome nema mesta za roditelje. Možda da vidi da ste svesni da ne možete da je promenite, već da je prihvatate takvu kakva je. Možda da vidi da biste želeli da je prihvatite takvu kakva je iako vam je to veoma teško. Možda vidi vaš napor da izađete iz vašeg načina razmišljanja u kome ste Vi i vaša majka divne osobe i njene žrtve, porodica normalna, a ona crna ovca koja se ponaša bezobzirno bez i jednog jedinog razloga. Možda da vidite kako je teško biti isključivi nosač sve krivice i odgovornosti za vaš nezadovoljvajaući odnos i njen, u nekim aspektima nezadovoljavajući život, čak i kada bi to da je ona isključivi “krivac” mogla biti istina.
Ako vaša ćerka ne može ili u ovom trenutku svog života, ne može izaći u susrret vašim potrebama, onda tu verovatno ne postoji ništa što biste Vi mogli učiniti da to promenite, osim da sami nosite svoj bol što je to tako, da budete stprljivi, radite na proširivanju svoje svesnosti i verujete, koliko god je to moguće da stvari vremenom dođu na svoje ako se mi sami pobrinemo za sebe.
Možete li Vi, na drugoj strani prepoznati neke njene potrebe i istine i izaći im u susret ne tražeći ništa za uzvrat?
S poštovanjem,
Nikola