asked 11 years ago Postovani,
Imam 28 godina. Oduvek sam bio mnogo stidljiva osoba, za mnoge ljude cudna u drustvu kada sam isao u skolu cesto ismejavana osoba zbog svog stava, tako da me je to skupo kostalo pa evo sa svojih 28 godina nemam devojku niti sam je ikada imao, komunikacija sa ljudima mi je na vrlo niskom nivou, nemam prijatelje. Totalno sam iskljucen iz svega pocela je da me hvata velika kriza (ranije je to bilo u znatno manjoj meri), veliki strah zbog toga kako cu proci kroz zivot jer sam svega svestan svega i vidim da to nije ni malo normalno. Cak ni posao ne mogu da nadjem.
Mislio sam da ce sa godinama kako sam stariji to sve doci na svoje mesto, da ce se ta stidljivos makar malo izgubiti, ali ne grdno sam se prevario, zapravo meni je sve gore i potrebna mi je pomoc. Nisam se do sada obracao strucnim licima jer i tamo kad bi otisao bilo bi me sramota da svoj problem javno iznesem, a tek kod psihijatra da idem.
U grad izbegavam da idem, pogotovu leti, jer mislim da svi gledaju u mene i da na meni sve mane pronalaze i odmah sam sebi pocinjem da delujem smotano. Kad vidim da me neko malo duze pogleda skroz se pogubim. Pored letniih basta zapravo na meseta gde cu ljudima biti u centru paznje izbegavam da prolazim.
Sto se tice devojaka njih sam uvek gledao kroz drugarski odnos niti je koja bila zaintereosvana za mene. Uvek sam se plasio odbijanja i ponizavanja tako da nisam ni pokosavao, Medjutim sada se sve to menja, naravno da imam zelju da imam devojku i da stupim sa njom u emotivnu vezu, ali kako..Mene trema i stidljivost toliko bolkiraju da ja ne bi znao ni jednu recenicu da sklopim. Ne znam sta da radim apsolutno, smatram da tu nema pomoci i da se to ne moze ni malo poraviti. Jednostavno kakav si po prirodi takav ostajes do kraja zivota. Jedino sam sa mojima opusten i najbolje se osecam kod svoje kuce, ali kad izadjem van to je uzasno koliko se nelgaodno osecam.
Apsolutnu nemam vise volju za zivotom ni malo, jer ovo kroz sta ja prolazim nije zivot vec pakao. Samo ne znam sta sam Bogu skrivio pa me kaznjava na ovaj nacin.
Molio bih ako mozete da mi date bar neki odgovor i savet na ovo moje izlaganje.
Psihoterapeut Team Staff answered 6 years ago E zamisli sad kako je meni. Isto tako stidljiv,25 godina bez devojke ikad,imam problem u komunikaciji sa muskima,a sa zenskima da nepricam. Dodaj sad na tvoj problem da crvenis u licu,kao ja. I to kad god se nadje neka neprijatna situacija,cak i ne mora da bude neprijatna. Barem za druge ljude je neprijatna,ali za mene je uzas. Jer odmah vide fizicki da je meni neprijatno…Tako da ne znam iskreno. Nadam se da cu resiti nekako svoj problem,da ce fizicki znaci stidljivosti nestati vremenom…
Ista stvar burazeru. I ja sam stidljiv vazda bio i ne samopouzdan. Dosta toga mi je genetski a i familija i okruzenje me je dosta poremetilo. Imam 28 god. i nikad djevojku nisam imao, niti poljubio ni zagrlijo. Kako sto kazes mislio sam kada ostaram da cu se promjeniti ali kakvi. Djevojkama se izgleda i svidjam iako nisam ni na svoj izgled bas ponosan cim nisam ni na kakve socijalne mreze. Cesto djevojke prodju blizu mene “namjerno” ili hoce da krenu u neku konverzaciju a ja se sledim mozak mi zablokira. Stalno mislim da nisam dovoljno dobar ni za kakvu djevojku, da sam nizi nivo od svakog. Moram ic kod psihologa nema mi druge.