Stvar je veoma delikatna, vec neko vreme me muci isto pitanje vezano za tu osobu, tacnije mog bivseg decka. Da vam ne duzim, i ukratko cu da objasnim. Prvih mesec ipo dana nam je bilo predivno u vezi, bio je dobar prema meni, cak i previse, ali…u jednom trenutku je znao da bude bolji od boga, da mi iskaze svoja osecanja, koliko mu znacim, koliko mu se svidjam, a vec u sledecem trenutku mu bukvalno nije do zivota. Najmanja sitnica koju uradim ili kazem, znala je da ga iznervira nenormalno, ma bukvalno jedna besmislena stvar. Toliko se plasio da mi se otvori u potpunosti, da mi iskaze sve svoje emocije, bezao je od toga…posle nekog vremena su bile ucestale promene na njemu, kao da je druga osoba, pitala sam ga u cemu je problem, htela da mi se otvori, da mu pomognem, ali on je rekao sledece: da ne moze niko da mu pomogne, da mu zivot nije zanimljiv, da mu je dosao period kada ne zeli nikoga da vidi, ni cuje, kada se svadja sa svima bez razloga…nista mi naravno nije bilo jasno, pomislila sam da se mozda folira, izmislja iz nekog drugog razloga, ali nije bilo tako, bilo je ocigledno da ima neki problem. Posle nedelju ipo dana se vratio koliko toliko u normalu, i naravno opet ista prica, u jednom trenutku me ne pusta za ruku, ne prestaje da me ljubi, u drugom se potpuno distancira, povuce u sebe, u neki svoj svet. Da bi stvar bila cudnija, hteo je dete sa mnom neko vreme, stalno mi je pricao koliko to zeli (inace to je nebulozno jer oboje imamo 19 godina samo), i nemamo iza sebe dugu vezu. On je gotovo insistirao na tome, par sati nakon toga se opet povuce u sebe, maltretira me bukvalno psihicki, svasta ga iznervira, svasta je znao da mi kaze, onda se opet povukao u sebe i rekao kako ga nista ne ispunjava u zivotu, kako nista ne moze da mu pomogne, mrzi svoj zivot i sto mora da ga zivi. Ima potrebu da me maltretira psihicki, a verovatno i fizicki da sam ostala sa njim, kako je sam rekao, hteo je da mi radi stvari koje bole. I tu smo zavrsili, par trenutaka nakon toga je svu krivicu svalio na mene, optuzio kako ga nisam slusala, za sve sam ja kriva i jos mnogo toga. Bezi od istine, ne zeli da prizna da je problem u njemu, a ne u ljudima oko njega, i to je ono najgore. Uspeo je na neki nacin da manipulise sa mnom, mnogo me je povredio, prvi put se susrecem sa takvom osobom, svi mi kazu da je bolje sto je sada gotovo nego kasnije, jer bi me povredio sigurno fizicki, uradio mi nesto na silu i jos mnogo toga. Znam to i sama, ali nikako ne mogu da dobijem odgovor na mnoga pitanja, delimicno me je ubedio i da sam ja kriva iako to nema veze jedno s drugim. Poprilicno me je povredio, dosta stvari sa niim su se desile munjevito a ja samo znam da nesto nije u redu sa njim ali ne znam sta, htela sam da ostanem uz njega, da mu pomognem, ali ne dozvoljava nista od toga, oterao me je od sebe. Da vam pojasnim, on je vrlo inteligentna osoba, bezi od svog problema koji ima, tesi se da su drugi krivi za sve a ne on, povlaci se u sebe, bezi u neki svoj svet, ima veoma ozbiljan problem samo ja ne mogu da shvatim koji, prvi put se susrecem sa takvom osobom, i zaista se izvinjavam sto sam oduzila ovoliko, ali zanima me kakva je to osoba, koji je to psihicki problem koji on ima, sta mu se desava? I da li sam zaista sa takvom osobom mogla mnogo gore da prodjem nego sto jesam? Molim vas da mi odgovorite, dosta vremena razmisljam i ovo je za mene i moje godine previse, povredjena sam i svesna sam da je bolje sto je gotovo, ali zelim samo odgovore na moja pitanja, kakva je on to osoba i zasto je takav? Izvinjavam se jos jednom sto sam ovoliko oduzila i znam da ne dajete ljubavne savete ali morala sam da napisem ovoliko dugo da bih sto bolje opisala njega kao osobu. Jos jednom vas molim na odgovoru i zahvalna sam unapred mnogo.
Poštovana,
Nažalost ja se na ovaj način ne mogu baviti trećom osobom jer to ne bi bilo etički korektno sa moje strane. Sve što mogu to je da se u svom odgovoru koncentrišem na Vas. Ono što je važno to je da ste izgleda prošli kroz jednu vrstu traumatizacije. Niste znali šta se događa i kako da se postavite. Osećali ste da nemate kontrolu i da ste prevareni. To su prilično normalne reakcije. Svi osećamo slično kada se suočimo sa nečim neprijatnim i za nas novim, naročito ako je po sredi još i emotivna vezanost gde se po prirodi otvaramo i imamo potrebu da verujemo i da se borimo za osobu koju volimo i za vaš odnos.
Činjenica da ste napustili vezu koja vam nije odgovarala, što niste bili spremni da igrate ulogu žrtve govori o vašoj zrelosti i vašem mentalnom zdravlju.
Ono što je sada važno da je da uvidite koliko je ogroman značaj ovog iskustva za vas. Lako ćete prepoznati ponašanja koja će vam pokazati da li želite emotivnu vezu sa nekom osobom.
Razmislite da odete na nekoliko psihoterapijskih seansi koje vam mogu pomoći da nadjete podršku i integrišete ovo iskustvo.
S poštovanjem, Nikola
Hvala vam puno na odgovoru. Da, i ja sam shvatila da sam prosla kroz vrstu traumatizacije i tezak period, bila sam psihicki izmanipulisana na neki nacin i tesko je jos uvek shvatiti sve to. Imala sam novo iskustvo i sve je to novo za mene, jedino sto mi nije jasno zasto sebi konstantno nabijam osecaj krivice, iako ni za sta nisam kriva? Na kraju mi je svasta rekao, da sam ja kriva za sve, luda itd itd…svesna sam da je on taj koji ima problem ali opet povremeno razmisljam o mojim postupcima, i iako ni za sta nisam kriva ja opet sebi nabijem krivicu, i ne znam zasto to sebi radim. Sa kim da razgovaram na tu temu i ko moze da mi pomogne i naravno stvori mi jasnu sliku o tome kakva je on osoba u stvari?
Poštovana,
Izvesna potreba za preispitivanjem sebe svakako je zdrava i neophodna. Ipak neki od nas skloni su osećanju krivice više nego drugi. Ovo otvara interesantna pitanja za rad na sebi kao što su pitanja sigurnosti u sebe, pitanje potrebe za sigurnošću i potrebe za kontrolom i tako dalje.
Što se terapeuta tiče, možete se obratiti bilo kome iz našeg tima uključujući i mene. Možete me pozvati na 060 714 11 55 kako bi se o svemu dogovorili.
S poštovanjem, Nikola