asked 9 years ago Postovani psihoterapeuti,Ognjene I Nikola,prvenstveno moram da pohvalim vas rad I da vam se ovim putem zahvalim za mnogo saveta koje nesebicno dajete,kako meni tako I ostalim korisnicima ovog sajta.Veliko hvala za nnogobrojne reci podrske koje ste mi uputili vise puta I veoma sam ponosan na cinjenicu da se u nasoj zemlji uspeo razviti I odrzavati ovakav sajt.Hvala! Moj trenutni problem se krije u motivaciji.Vidite,ja sam ucenik zavrsne,4.godine srednje skole.Tokom prethodne godine sam davao sve od sebe , sto se ucenja tice te sam tako I prosao odlican.Verovao sam da cu I u ovoj godini ponoviti isto.Realnost se nije poklopila sa ocekivanjima te su moje trenutne ocene jednom recju katastrofa.Imam slobodnog vremena na pretek,a uopste ne umem da ga iskoristim za ucenje,prosto ne mogu.Planiram da nastavim skolovanje u Beogradu,zeleo bih da upisem smer strukovnog radiologa,ali za to je potreban dobar prosek,koji nihe od presudnog znacaja ali je svakako znacajan.Uopste nemam volju za ucenjem,a u sustini gradivo je lako.Ne znam zasto na zavrsnoj godini tonem.Moje pitanje je:”Kako da isplivam”? Hvala unapred.
Psihoterapeut Team Staff answered 9 years ago Zdravo,
Motivacija je upravo takva – prolazna. Od čoveka do čoveka zavisi koliko će trajati, to može da bude dva sata, dve nedelje, dve godine (retko). Ono što je bitno je da je prolazna i da se na nju ne možemo osloniti, jer ona nije ništa više do trenutne povišene emocionalne reakcije.
Tvoje pitanje ne bi trebalo da bude “Kako da isplivam?”, već “Kako da uživam u onome što mi telo i um govore?”. Vidiš, telo te nikada neće lagati, ono će govoriti što podsvesni um misli. To bi trebalo da pratiš. Razmisli o onome što ti se sada dešava? Bio si odličan djak tri godine, želiš sada da daš strašan finiš; možda imaš veći pritisak i zbog daljeg školovanja u Beogradu; govoriš o nekim očekivanjima od sebe, itd. A zapravo ono o čemu bi trebalo da razmisliš je – koliko si ti zapravo preopterećen ocenama i školovanjem? Da li zapostavljaš sebe i stvari koje voliš?
Forsiranjem nećeš povratiti motivaciju, upašćeš u gori krug, bio sam tamo i nije ni malo lepo mesto. Želećeš da uradiš nešto, ali nećeš imati motivaciju za to, zbog toga ćeš obaveze odložiti. Potom dolazi do osećanja krivice zbog nezavršenih obaveza, koje se gomilaju, a to osećanje krivice ponovo snižava motivaciju i tako dalje.
Odgovor je da pustiš sve. Pusti svoje obaveze, ostavi ih, na nedelju dana. Tih nedelju dana se posveti sebi, svom društvu, ljudima koje voliš. Uživaj u prirodi, izadji, meditiraj, gledaj filmove, igraj igrice, budi sa devojkom, šta god. Medjutim jako je važno da u tim trenucima dok to radiš, ne razmišljaš o svojim obavezama i ne smatraš te aktivnosti gubljenjem vremena, jer se onda ponovo vraćamo u onaj krug. Dakle uživaj malo u lepom životu oko sebe. Odmori od ideje o dobrim ocenama, odmori od stresa oko školovanja. Razmišljaj o svojim sledećim podvizima i polako, ali sigurno, motivacija će ti se vraćati, osetićeš je.
Ona će ponovo opasti u nekom trenutku, to je normalno i to je u redu. Organizuj se tako da nemaš krupne zalogaje. Uči po dva sata dnevno ili po 15 strana dnevno. Stvori sebi zdrave navike za učenje, definišući sebi kada učiš i zašto učiš.
Eto, nadam se da ćeš upisati ono što želiš sledeće godine.
Srdačno,
Ognjen