Viki asked 6 years ago Resila sam da vam se obratim jer mi se cini da nemam izlaza. Ostala sam bez posla ali nacicu drugi nije to problem. U vezi sam dve godine sa covekom koji nije odavde. Veza je na daljinu i vidjamo se kad mozemo. On je u braku zbog dece dok ne porastu ja sam se u to uverila sve je istina. Imamo planove za buducnost zajednicke koje treba da ostvarimo. Problem je u mojoj glavi sto ja ponekad imam cudne vizije tipa aha online je ko zna s kim pise. Ili ne javlja mi se sta li radi.kad god sam zapocela takvu temu ispalo je da umisljam i da gresim.kad se ne javi ja imam osecaj praznine i teskobe i panicim strasno. Razgovor s njim na tu temu sam vodila x puta. Uvek je isto volim te sta me briga za druge. Veran sam i odan.postujem te i castan sam covek. S tim sto se moje sumnje pojacavaju svakog dana. Da prekinem vezu ne mogu volim ga i imamo stvarno planove za buduci zivot.sta sa mnom nije u redu gde gresim. Puno hvala na pomoci
Nikola Krstić Staff answered 6 years ago Poštovana,
Vaše redove ja bih sažeo u sledeće rečenice: Osećam strah i nezadovoljstvo koje ne želim da osećam. I kako da ne osećam strah i nezadovoljstvo koje osećam.
Volja ima malu moć kada su osećanja u pitanju. Verovatno će vam biti potrebno kontinuirano iskustvo razumevanja sebe i svog straha, kako od strane vas samih, tako i od strane barem jedne osobe. Pokušajte dakle da shvatiti prirodu svoga straha. Npr. da li se zapravo plašite da ćete biti napušteni? Pokušajte da razumete svoj strah u odnosnu na vašu istoriju. Kako je vaše iskustvo sa napuštanjem? Pokušajte da razumete smisao vašeg straha u sadašnjem trentku. Na primer, da li je fizička udaljenost vašeg patnera nešto što vas frustrira, boli, drži u trpljenju, u odolevanju željama i porivima? Koliko potreba za zagrljajem, deljenjem iste sobe ili postelje, ili zajedničkim obedovanjem progutate? Koliko je situacija trajna i složena, kolko ćete još dugo morati da čekate, zar nije relano da će se za to vreme stvari promeniti, zar nije veoma frustrirajuće čekati da deca porastu? Da li je i na koji način vam je ono što ipak, u ovako specifičnoj vezi dobijate dovoljno? Da li ste sigurni da ste spremni da volite u čekanju i da li to podrzumeva veliko nezadovoljsvo koje će povremeno izbijati na površinu?
Kada kažem kontinuiranjo razumvanje od strane druge osobe, mislim na to da neko želi da vas vidi i razume i da vaše povezivanje sa svojim osećanjima u njumu izaziva efekat, da je spreman da ga bude svestan i da ga deli sa vama. Na primer vaš patner bi vam mogao reći: Sada kada vidim koliko se bojiš osećam tugu. Želim čvrsto da te zagrlim i da ti ne dozvolim da se mrdneš za dugo vreme… Šta da uradim da bi ti bilo lakše.
Kontinuirani kontekt sa sobom i sa drugim mogao bi da umanji vaše osećanje straha. Ipak strah pred nepostojanošću, prolaznošću i gubitkom je veliki deo našeg života koji je i sam nesiguran, prolazan, nepostojan i pun gubitaka, i možda ga moramo naproto prihvatiti, kao i život sam prihvatiti. Kontekt sam po sebi jedino je što je zaista vredno, bez obzira na to da li će ublažiti vaše strahove ili ne. Kažem, strah i nezadovoljtvo savim su prirodna i zdrava rekacija na teške životne okolnosti koje su nas zadesile, ili koje smo izabrali.
Srdačno,
Nikola