asked 11 years ago Dobro vece, moj decak je u septembru krenuo u prvi razred.Upao je u odeljenje kod uciiteljice koja vazi za dosta strogu I uglavnom u odeljenju ima decu koja su veoma inteligentna Problem je sledeci,on se u razred nije uklopio nikako,nema drugare, deca ga ne zovu na rodjendane…isao je u vrtic I nikada takvih problema nismo imali uvek se super uklapao sa decom,uvek je ima po dva tri najbolja drugara…gde god da odemo on se super igra sa decom…mislim da je problem sto je on upao u odeljenje u kom deca stvarno vole da uce pa cak ponekad zamole uciteljicu da im umesto casa fizickog odrzi matematiku ili srpski…on je tip deteta koji voli da je stalno napolju,u pokretu,on bi domaci da odradi na brzinu da provezba pa da ide da se igra…u skoli ceka odmor I druzi se sa samo jednim decakom iz vrtica…nekako po njemu vidim kao da oseca da tamo ne pripada I vec mu postaje mrsko sto mora da ide medju tu decu…da napomenem I to,on je mnogo vezan za dedu, u stanju je da sa njim provodi dane I pomaze mu,naviknut je da uvek od dede moze sve da dobije I uz to je I poprilino razmazen…kada je sa dedom naravno uvek ce biti onako kako on dedi kaze,da li je moguce da je problem u tome sto je sada vise vremena u drugacijem okruzenju gde mora da se izbori za sebe I svoj stav…da nije sve uvek onako kako on hoce,i gde mu ne popustaju. Vidim da je tuzan, I dusa me boli kada znam da u skoli gde bi trebalo da mu bude lepo I da treba da voli ide njemu nije lepo,niti je srecan…ne znam kako da mu pomognem, a vidim da se nije uklopio I da uzasno pati…napominjem da van skole on nema takav problem igra se sa decom bilo kog uzrasta I super funkcionise…HVALA
Psihoterapeut Team Staff answered 11 years ago Poštovana,
Atmosfera u odeljenu vašeg deteta, a na osnovu vaših opisa meni je vrlo sumnjiva. To da deca umesto fizičkog traže matematiku, osim što je vrlo sumnjivo takođe je i protivprirodno, čak da kažem nezdravo. Ima pojedinaca koji su izuzetak, dece koja su jednosvno drugačija od većine ostalih pa više veole da pišu neko da jure po livadi i tada za to treba imati poštovanja, ali takvo ponašanje na nivou grupe govori da se u tom odeljnu nešto vrlo čudno događa.
Još jedna čudna stvar mi je privukla pažnju. Kažete da je u pitanju stroga učiteljica koja uglavnom ima decu koja su veoma inteligentna. Način na koji ste to rekli inplicira da se za to odeljenje vrši nake posebna selekcija, što bi bila vrlo čudna okolnost.
Ono što nam niste rekli to je da li ste razgovarali sa učiteljicom o problemima vašeg mališana, kako ga ona vidi i šta o njemu misli kao i kakva su njeova postignuća i uopšte kakav utisak ta žena ostalja na vas.
S druge strane ponašanje vašeg mališana, kako ga opisujete deluje normalno, što ne znači da on nema normalnih razvojnih teškoća. Škola i roditelji imaju težak zadatak da postave granice i nateriju naše mališane na disciplinu u ovom našem narcističko-opsesivnom svetu i našim školama koje su same po sebi rekao bih prilično nezdrava sredina. Normalno je da dete u tom procesu pruža otpore koje će mo mi do izvesne mere nastojati da uvažimo, ne odustajući ipak od strukture i radnih navika. Dakle borba sa razmeženošću jeste važan i delikatan zadatak ali s druge strane hiperadaptiranost dece o kojoj govorite u tom odeljenju daluje nerealno i može biti da u pozadini krije vrlo nezdrave interpersonalne relacije koje učitaljica, verovatno nesvesno organizuje.
Dalje, deci u školi često nije ni lepo ni lako i vaš mališan će korz to da raste i uči šta je život, koji takođe često nije ni lep ni lak. To jeste svojstvo svkog sistema koje se ne može izbeći. Važno je da decu podržimo kada im nije lako a ne da ih lišavamo frustracije i štitimo preko mere. Reč je dakle o traganju za pravom merom stvari i u odnosu na individulne kovalitete datog mališana.
Moguće je da je problem višeslojan. Moguće je da ima vaza i sa smanjenom toleracijom na frustraciju kad vašeg dečaka, tj. sa fazom razvoja u kojoj prosto rečeno mora da trpi da bi jačao. Moguće je i da je frustraciju pojačao otpor od nezdrave mikro sredine u kojoj se našao.
Način da mu pomognete je traj da razvijate kod njega veštinu da osvesti, artikuliše i izrazi svoja iskustva. Kako se oseća, kada, u vezi sa čim, šta tada radi, šta tada rade drugi, kako se oni osećaju, ponašaju, šta bi voleo umesto toga, šta mu učiteljica kaže, šta kaže drgima.., neka su od pitanja koja mogu pomoći. U tu svrhu pored razgovra može se koritsiti i igra, crtanje, dajalog između igračaka, dijalog između elemenata na crtežu. Cilj ovog rada nije da se stvari prmene već da se doživljaji i emocije propoznaju i izraze. Učestvovati u svemu ovome znači stvarati odnos. Oko svega ovoga može vam pomoći i psihoterapija za decu.
Drugi način da pomognemo svojoj deci, način koji tako malo koristimo, je da radimo na sebi, svojim strhovima i razvojim temama, kroz psihoterapiju ili neki drugi način.
Premeštanje deteta u drugo odeljenje (vrlo je poželjno da u tom odeljenu ima dece iz obdaništa, to je deci velika podrška u adaptaciji na školu) može biti jedan od koraka koji prema mom iskustvu nekada da dobre rezultate i od koga se u načelu ne treba libiti. Naravno samo ako se i dete slaže sa tim. Ipak ja sa takvom merom ne bi žurio dok ne postane dovoljno jasno šta se zapravo događa u tim, kako rekoh vrslo sumljivim okolnostima.
Vaš zadatak zasata je možda najpre dalje istraživanje, kako onoga što se u vašem mališanu događa (ali i u vama, jer deca u doboj meri na svoje načine manifestuju nas), tako i sredine u kojoj se našao.
S poštovanjem, Nikola