asked 10 years ago
Naime imam problem i ne znam kome da se obratim za pomoc pa iz tog razloga odlucih da pisem ovdje u nadi da cu dobiti objasnjenje ili dijagnozu mog trenutnog stanja. Imam 19 godina i donedavno sam vazila za jako osjecajnu, emotivnu i poprilicno osjetljivu osobu. Smatram da je moje tadasnje stanje bilo kao nekakva krajnosti tih njeznih osjecanja i emotivnosti. Brzo sam se vezala za ljude, brzo zavolim, brzo pocnem da vjerujem ljudima i ta osjecanja koja su u meni “zivjela” isla su to krajnjih granica njihove jacine. Nedavno sam pocela da radim na sebi. Shvatajuci da je nemoguce zivjeti srecno u danasnjem svijetu sa toliko osjetljivosti koja je vladala mnome. Radila sam na sebi neko vrijeme i pocela da uvidjam da se stvari mijenjaju. Postajala sam “jaca” osoba, manje krhka, manje osjetljiva, pazvljivija kad su u pitanju nova poznanstva, ne onoliko lakovjerna, koliko sam bila. I nastavila sam da radim na tome trazeci nekakav balans izmedju osjetljivosti i, rekla bih, ravnodusnosti. I evo sta sam uradila, postala sam hladna osoba, jos uvijek ja u sebi imam sva ta njezna osjecanja ali ne dozvoljavam da ona isplivaju. Ne pokazujem ljudima koliko mi je stalo do njih, ako mi je uopste stalo. Postalo mi je svejedno da li cu uraditi nesto ili ne, sve mi je nekako, svejedno. Ne umijem vise da pokazem ljudima da ih volim, ne vjerujem vise gotovo nikome. Imam mnogo dobrih prijatelja koje zaista cijenim i volim bez kojih ne bih mogla, sada mi je svejedno hocu li ih “vidjeti danas ili sutra”. Ne bjezim ja od njih, naprotiv, jako sam drustvena osoba i ne zatvaram se u cetiri zida ma kakav problem da imala. Nedavno sam cak upoznala i jednog jako dobrog momka, momka koji zeli da me voli i drzi kao kap vode na dlana, a ja jednostavno nemam niti jedno njezno osjecanje da mu pruzim, tako da sam shvatila da cak nisam ni za ljubavne veze. Ja koja sam nekada smisao zivota samo vidjela u ljubavi sada vise nisam sposobna da volim. Ne znam sta mi se desilo i sta je ovo moje stanje dovelo ponovo do jedne krajnosti, hladnoce i mogla bih slobodno da kazem, nezainteresovanosti. Potrebna mi je pomoc ili mozda samo vrijeme da malo poradim na sebi, ali definitivno bih voljela da cujem komentar na ovaj “roman” koji ovdje ispisah.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago
Zdravo!
Tvoje godine su godine burnih promena, preispitivanja sebe i traganja za svojim identitetom, organizacija i reorganizacije selfa. Nije neobično da deo tog procesa bude odlaženje iz krajnosti u krajnost na razne načine. Isto se događa i mnogim tvojim vršnjacima, samo što je malo ko od njih toga svestan a čak i oni koji jesu obično se sa tim ne osećaju baš najbolje i pokušavaju to da prikriju. Tvoja svesnost i prepoznavanje potrebe da o tome govoriš i tražiš savet svedoči o tvojoj zrelosti i čini mi se da je deo onog aspekta tvog bića koji pokazuje otvorenost, radoznalost, senzitivnost.
Elem nama je potrebno i jednog i drugog kapaciteta. Razne situacije u životu, razne prilke traže različite naše odgovore, različite načine na koje ćemo se adaptirati. Nekada je potrebno da budemo jaki i da ne dozvolimo emocijama da nas savladaju, jer u svetu zaista ima mnogo bola i nezadovoljstva i mi moramo naučiti da se štitimo. Nekada je, s druge strane potrebno da dozvolimo emocijama da nas ispune i da uživamo u bogatstvu emocionalnog kolorita. Osećanja su važan deo života i našeg doživljaja životnog smisla. Emocije su tu, u tebi i one će se sigurno ponovo pojaviti. Nastavi da radiš na sebi tako što ćeš čitati dobre knjige, porediti ih sa svojim iskustvima i razmišljati o njihovim poentama o životu.
Što se mladića tiče, možeš sebi dati šansu da ga bolje upoznaš i zavoliš ali je sasvim u redu ako se to i ne dogodi. Eventualno razmisli da budeš iskrena sa njim i da mu odmah staviš do znanja da tvoj emotivni odgovor ne prati njegovo emocionalno ulaganje, kako bi znao i kako bi mogao da štiti sebe. Ako na kraju i bude povređen, znaj da se to svima dešava i da nisi ti kriva što se nisi zaljubila u njega. Emocijama se ne može komandovati.
Želim ti puno sreće, Nikola