asked 10 years ago Postovani,imam 15 godina i imam nekoliko problema koje ne mogu da resim,ranije sam vam pisala i pokusala sam da uradim onako kako ste mi vi savetovali,medjutim nista se nije promenilo,da vam pojasnim nikada u zivotu nisam uspela da pronadjem sebi prave prijatelje,imala sam samo jednu drugaricu,ali i nju sa izgubila,u skolu idem i dalje plasljiva,ali opet bolje mi je nego u prvoj godini,ali ono sto mene muci jer nisam uopste uspela da u razredu nadjem drugaricu.Moji drugaricu su uglavnom iz manjih mesta i svi oni pored skole imali svoje prijatelje sa kojim izlaze,a ja uglavnom sa vikendom kod kuce,jer nemam sa kime da prosetam,muci me ta samoca,kad pogledam realno ja nisam sama,imam i mladju sestru,ali opet mladja je i ona ima svoje drugarice.Ali i cesto u porodici imam problema finansijskih,ne mogu sebi da priustim,pino toga sto imaju moje skolske drugarice i cesto se zbog toga raspravljam i cak svadjam sa roditeljima,ne znam vise sta da radim,vi ste mi rekli da ce priajtelji doci sami od sebe,ali molim vas da mi ako mozete pojasnite vase reci,kako ja sama da se potrudim da ih pronadjem,pogotovo van skole,jer se osecam jako usamljeno,roditelji i sestra nece da me slusaju vise dosadna sam im,jednostavno m ije krivo,sto vikendon i sve raspuste sam morala da provedem u samoci…
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Zdravo!
Da bi nam pomogla da ti damo neki korstan savet pokušaj da nam bolje opišeš svoj donos sa drugarima iz škole i iz kraja.
Kako ti vidiš razloge zbog kojih nemaš prijatelja? Da li se osećaš nepoželjnom i na koji način tvoji drugari to pokazuju?
Ima li u tvom okruženju osoba sa kojima bi se rado družila i ako ima šta činiš da realizuješ taj odnos?
Šta činiš da ih stekneš, zoveš li ih da se vidite, izađete, prošetate? Kako oni reaguju na tvoje zvanje?
Da li baš niko od njih ne zove tebe?
Da li sa prijatelj sa njima na FB, da li se dopisujete, da li lajkujete jedni druge?
Razmisli o ovim pitanjima pa ćeš možda i sama bolje razumeti šta se tu zapravo događa, a mi ćemo ti reći ono što je u našej moći.
Srdačno, Nikola
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago e pa ovako,da prijatelj sam sa njima svima na fb,ali se dopisujemo uglavnom kada je skola u pitanju,sto se tice naseg druzenja u skoli kada oni pricaju izmedju sebe u skoli sve je u redu,ali sa mnom slabo kada nas naprimer par drugarica ide iz skole kuci jako slabo pricam jednostavno ne znam sta da kazem,a sto se tice u mojoj okolini ima puno mojih vrsnjaka,ali sa nikim od njih nisam uspela da se uklopim jer su bili sebicni prema meni,cak i surovi,jednostavno nemam svoj stav prema svojoj generaciji,dok svugde drugo imam kod kuce i salim se,sa rodjacima sve je ok,vikendi i raspusti mi prolaze lose,jer vikendom nemam gde i sa kime da odem,isla sam i kod psihologa,i razredni u osnovnoj i u srednjoj znaju kakva sam uplasim se,jednostavno kad dodjem kuce iz skole to mi je sav izlazak preko skolske godine uglavnom i cesto imam problema sa roditeljima,desava se da svaki dan placem.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Kada sam rekao da će prijatelji sami doći, nisam mislio da kažem da ti nemaš svoju ulogu. Kada pitaš šta je ono što sama možeš da urediš, mislim da postavljaš pravo pitanje.
Pošto već i onako nemaš šta da izgubiš, podržao bih te da budeš malo slobodnija u ponašanju sa svojim prijateljima, kao što pričaš i smeješ se sa sestrom ili sa rođacima, da ih sama više pozivaš na druženje i izlaske.
Odaberi osobe koje su ti interesntne i slobodno ih zovi u neke zajedničke akcije. Možda ti neki od njih neće odgovoriti, ali verujem da neki hoće. Ako ne uspeš iz prve, zovi ih ponovo.
Kada sa drugima provodimo, vreme, pričamo, šalimo se, to nas vremenom zbližava. Slobodno daj sebi pravo da tražiš ono što ti je potrebno (društvo) i nemoj lako odustajati. Kroz zajedničko vreme ispostavi se da nekome odgovaramo, i obrnuto, i u tom smislu prijatelji sami dođu.
Takođe je važno da od prijatelja ne očekuješ previše. Svi mi imamo svoje mane i niko se ni sa kim ne slaže savršeno. Normalno je da ponekad budemo razočarani, da nešto i oprostimo, da ponovo damo šansu.
Želim ti puno sreće! Nikola