asked 10 years ago Poštovani,
Pre izvesnog vremena,iz nekog razloga,u glavi sam počeo da stvaram paniku da ću,da izvinete,da se uneredim na sred javnog mesta,kafića,itd.U glavi stvorim takvu paniku da me znoj oblije,ne mogu da ispratim sagovornika,plašim se da krenem iz kuće,jer odmah krene komešanje u stomaku,a kad odem do toaleta,sve prestaje.Ne vidim razlog zašto bi mi se to dešavalo kada sam svestan da je problem u glavi…a opet ne mogu da se obuzdam.
Da li možete da mi pomognete,bar neki savet da dobijem?
Pozdrav.
Psihoterapeut Team Staff answered 10 years ago Poštovani,
Čovak danjašnice nije baš u sjanom dolsuhu sa sobom, svojom dušom, svojom pihom. Slabo razumemo sebe, svoj život, svoje bližnje. Umesto toga imamo grandiozne odbrane. Živimo otuđeni i izolovani. Svako na svoj način. Stoga nije čudo kada nesvesno nahrupi i provali naše granice. To je zapravo dobro.
Sinptom koji ne razumemo, dakle, samo je poziv naše duše da joj se okrenemo. Da se okrenemo sebi s radoznalošću i upitanošću šta to ona želi da nam saopšti. Šta je to važno što nam se dešava ili ne dešava a mi to baš i ne vidimo?
Znam da to nije lak zaokret u načinu razmišljanja, niti je pitanje lako. Ali imejte u vidu da i Vi od mene tražite nešto teško: da na osnovu vrlo udaljenih tragova kažem nešto o tome šta bi moglo biti “krivac”.
Ja bih, s obzirom da o Vama ne znam ništa mogao samo da nagađem, što ne bi bilo primereno. Umesto toga radije bi vas podržao da se pozivu svoje duše odazovete. Možda je važno.
Evo stoga jednog konkretnog saveta. Zamislite da se sve ovo ne događa vama već nekom drugom. Zamilite da po sredi nije stvaran život već recimo poetika proze. Kako bi ste je protumečili? Šta psiha želi da kaže junaku o kome je reč?
S poštovanjem, Nikola