asked 8 years ago Pozdrav.
Imam 16 godina i imam neki vrlo čudan problem.
Radi se o nekakvim prisilnim i zlim mislima i prisilnim djelima.
Vrlo,vrlo često mi dolaze neke misli koje me zabrinjavaju.
Pomišljam bolesne stvari(npr.psovanje Boga i mnoge druge bolesne stvari),koje nikada ne bi izgovorio na glas,pogotovo jer sam poprilično vjernik, i čvrsto vjerujem u Boga.
S druge strane,te misli me tjeraju na nešto,npr. Kada bi uveče krenuo na spavanje,izgledao bi kao neki ludak jer bi tri puta morao provjeriti da li su vrata zaključana, iako znam da jesu. Dakle,nešto mi u meni govori da moram to da uradim.
Stvarno ne znam šta se sa mnom dešava,ali nadam se da ste me shvatili o čemu pričam.
Da li se radi o nekoj bolesti, ili poremećaju?
Hvala..
Psihoterapeut Team Staff answered 8 years ago Zdravo!
Podela na zdravo i bolesno (poremećeno) nije baš mnogo korisna a ni istinita kada su po sredi pitanja duše i naših duševnih teškoća. Prisilne misli i prisilne radnje nisu zle. Ako je išta u ovakvim situacijama zlo to je naša strogost prema sebi i surovost sa kojom sebe osuđujemo bez da smo pokušali da razumemo sebe. Prisilne misli i prisilne radnje iste su kao i razne druge duševne teškoće, a duševne teškoće ove ili one vrste ima svako od nas. One su važne jer su zapravo način na koji naša duša pokušava nešto da nam saopšti i na taj način one su deo našeg duhovnog puta, našeg nastojanja da razumemo sebe i nađemo za sebe milosrđa i ljubavi.
Sada ja ne mogu da ti kažem šta je to što tebi tvoja duša poručuje jer je ta stvar individualna i u vezi sa tim ti može pomoći psihoterapeut. Može biti veoma važno da zatražiš pomoć, jer se može desiti da u suprotnom ove misli i radnje rastu, a verujem da ti se to ne bi dopalo.
Ja mogu samo da nagađam da se recimo radi o tome da si u pubertetu, da tražiš svoj identitet i vrlo si nesiguran, uplašen i zbunjen, da osećaš nabujali seksualai nagon, da se zbog toga plašiš da ćeš izgubiti kontrolu ili da izneveravaš one koji su ti važni ili boga, da taj strah čini da kažnjavaš sebe samoosudom i nezadovoljstvom pokušavajući da na taj način izađeš na kraj sa svojim strahovima da si grešan, da bog za tebe nije bezuslovna ljubav i praštanje, nego pretnja, strogost i kazna… Na kraju sve bi to značilo da ti zapravo nije lako i da ti je potreban neko sa kim bi o svemu tome mogao slobodno da razgovaraš, ali se verovatno plašiš nerazumevanja, strogosti i osude, pa sa svim tim na kraju ostaješ sam.
Umesto da tražiš po netu potvrdu da si poremećen, ja bih te ohrabrio da tražiš pomoć, da tražiš psihologa (barem školskog) ili psihoterapeuta ili nekog nastavnika koga voliš i koji je blag (možda nastavnika/nastavnicu književnosti) ili bar prijatelja ili rođaka sa kojim možeš da odgonetaš šta se to zapravo u tebi događa i da razgovaraš o svim tim tvojim strahovima.
Kao i do sada, naravno o svemu mmožeš pisati i nama, i ako želiš otvorenije i sa više pojedinosti, a mi ćemo, koliko je to u našoj moći biti uz tebe. Pomoglo bi nam kada bi nam pisao u okiru jedne iste teme, jer bi tada mogli bolje da te sagledamo. Vodi ipak računa o tome da virtuelni prijatelji i razgovori ne mogu da zamene “žive” prijatelje i razgovore.
Želim ti puno sreće!
Nikola