Poštovani/a,

Iz psihološkog (ili psihoterapeutskog) smisla, pod primitivizmom bi se možda smatralo to da osoba ne mari za druge, kao ni najčešće za sebe; da druge ne teži da prihvati ili razume, a sebe često ni ne poznaje (svoje procese, granice, itd.). Kapacitet takve osobe, da razume psihoterapiju, kao i eksperimente i intervencije terapeuta, verovano bi bio veoma mali.

Interesantna mi je Vaša paralela sa primitivizmom i bolešću, iako smatram da je to lično nečiji izbor ponašanja i razmišljanja. Stoga bi moj odogovor na Vaše pitanje bio – Nije moguće promeniti takvu osobu, ali je moguće da se osoba promeni i to samo onda kada ona to poželi ili je neko iskustvo natera. Da li bi ta promena usledila psihoterapijom, možda, ukoliko bi taj vid rada na sebi prijao specifično toj osobi.

Srdačno,
Ognjen Vukotić