Do pre neko vreme sam mislila da nisam sama. Ali sam shvatila da to nije tako. Pisala sam i za decka koji me je ucenjivao slikama. On se sad kao promenio i zeli ozbiljnu vezu sa mnom. Ja sam ga normalno odbila pa je zeleo da mi bude makar prijatelj. Kad sam ga pitala zasto je uradio sve to rekao mi je zato sto nisam htela da budem intimna sa njim. I da zaboravim na sve to. Kao da je lako zaboraviti. Ja sam prekinula svaki kontakt sa njim. Jer mislim da je sve to njegova gluma dok ne dobije ono sto hoce. Posle to sto je uradio ja ne mogu da mu verujem vise. Ne razumem ovo njegovo ponasanje kao promenio se… Kako moze na oci da mi izadje.
Pisala sam i da imam divne drugarice. Moja drugarica mi je uvek bila vetar u ledja. Ja sam se i previse trudila oko to prijateljstvo, a i ona je radila mnogo stvari za mene. Imala sam veliki napredak dok mi je ona bila oslonac. Postala je veoma ljubomorna na moju novu drugaricu a ja sam se uvek trudila da je ne zapostavim i da sprijateljim njih dve ali to tesko mi ide. Ova moja drugarica pocela je da se ljuti stalno oko glupostima ( i to sam primetila da se desava kad ima pms…) Ali smo se posvadjale pre jedan i po mesec i mene njene reci su me veoma pogodile jer je to bilo sve zbog gluposti. Nije mi rekla ko zna sta ali me je pogodilo to sto ona ne ceni to sto sam uradila za nju. Opet mi je spomenula novu drugaricu i rekla mi je da se druzim sa njom. Da ne moze mene da trpi vise zato sto ja uvek kasnim. Ha ha. Pa ako je to samo moja mana sto kasnim, mislim kakvi sve ljudi ima sto lazu ogovaraji itd. Kad sam joj rekla da ne zasluzujem ovo ponasanje rekla mi je da i ona ne zasluzuje sto sam je jednom ispalila za shoping. Ljuti se zato sto jednom nisam bila sa njom po prodavnicama a tad sam imala obavezu sa drugom drugaricom. Bas sebicno od njene strane da se zali na to. Mi se jos uvek druzimo komuniciramo ali meni nije kao ranije. Ne zelim da je izgubim zbog gluposti. I da ljubomorna sam na ljude koje imaju dugogodisnje prijateljstvo, zasto je meni uvek tesko da odrzim prijateljstvo kad nadjem jos jednu najbolju drugaricu?…
Mislim da je ona zaboravila na tu svadju po njenon ponasanju. Zove me da odem kod nje, rekla mi je da je bolesna pa moram da idem da je vidim a i ima neke probleme pa zeli da prica sa mnom. Pita me zasto ne izalim zasto sam razocarana. Nisam joj nista rekla vec sam rekla da sam zafatena oko ispitima. Primetila sam da uvek ljudi mene zovu kad imaju probleme i kad im je tesko, ok to sve ja cenim to sto mi veruju i sto mogu da im pomognem, ali sta je kad sam ja usamljena? Osecam se kako da ne pripadam nikuda. Nemam nikog. Povukla sam se. Ne druzim se. Drugarice se ljute i ne razumeju me. Kontakt sa njima me smara. Nervozna sam i sitnica me iznervira. Jos uvek mi fali moj pokojni prijatelj i to vreme, nekad gledam slike i prisecam se kako je lepo bilo. Kako smo se znali druziti svi. A ovo sad ne znam zasto bi moja drugarica ljubomorila na novu drugaricu… Mislim da vise dajem u prijateljstvu nego li sto ona meni daje. Ovo je mozda bezveze sto se zalim tu oko glupostima posvadjala sam se sa drugaricom, ali mislim da ta sitnica me je dovela do ovde da se izolujem. Sve je bilo lakse preziveti i smrt prijatelja i ucene i svasta kad znas da nisi sam.