Anonymous asked 6 years ago Postovani,
Muci me ponasanje moje kume.Ona živi u Kanadi i jako smo uvek bile bliske bez obzira na daljinu.Letos je dolazila,prodala je stan,preselila brata o kome brine i vratila se u Kanadu.Nudila sam joj pomoć oko selidbe, stalno je nesto odbijala,jedva smo stigle da se vidimo za tih mesec dana.Ona je posle smrti muža bila dugo sama i nekako je panično u poslednje vreme tražila vezu preko sajtova i malo nesmotreno uletala u neke čudne situacije.Kad se vratila posle tih mesec dana u Kanadu,jedva da mi se javila i to sve na moje insistiranje.Upoznala je nekog čoveka,zive zajedno, nema nikad vremena.O njemu ništa ne priča,ranije smo se poverale jedna drugoj,pricale satima.Sad je sve to nestalo.Znam da smo odrasli ljudi i da svako ima prava na svoj život pa više ni ne zovem.Evo vec dva meseca mi nije ni poruku poslala,ni čestitke za rodjendan,ni praznike,nista.Uvek smo bile podrška jedna drugoj,šta se desilo to se pitam.Nisam ispitivala, nisam je gušila,ne volim ni kad bi mene neko pritiskao,samo se pitam da li sam ja negde pogrešila.Nedostaje mi moja drugarica, trideset godina se znamo i kako više za mene nema vremena.Nikad nismo prekidale kontakt.Čak se po malo i plasim da li je sa njom sve u redu i kako dalje.Pitala sam je da li je nesto ljuta,naravno nije,nema vremena,javiće se i eto nema je.Ćutim i čekam,bolno mi je sto je tako.Da li mi nesto promiče,možda ovo nekome nije problem al meni jeste.Bliskost se gaji,cuva,neguje.Ne odbacuje se prijatelj tako lako posle toliko godina.Hvala unapred na odgovoru..
Pozdrav
Nikola Krstić Staff answered 6 years ago Poštovana,
Zaista je u današnjem svetu teško stvoriti i očuvati stabilne odnose i izgleda da smo svi na ovaj ili onaj način time zahvaćeni. Jasno je da je ovaj odnos Vama veoma važan i sasvim je prirodno da sada osećate bol, pa čak i ljutnju. To je deo procesa separacije, koji se možda između vas dve na neki način događa.
Može biti slučaj da ste Vi u ovom odnosu bili ta strana koja se više investira i kojoj je više stalo, što može biti u vezi sa Vašim temperamentom i Vašom specifičnom životnom istorijom. Nisu česti ljudi koji se za prijatelje tako snažno vezuju i moguće je da u sebi nosite osećaj usamljenosti. U tom smislu pitamo se šta je sa Vašim drugim odnosima (porodica, prijatelji), tj. da li oko vas postoje i druge osobe koje mogu zadovoljiti vašu potrebu za društvom i bliskošću. Jedino što vam preostaje je da osigurate da ste sa svojom kumom na sasvim direktan i jasan način iskomunicirali svoje potrebe i osećanja i da ste joj postavili direktna pitanja, tipa, ako je Vi budete zvali makar jednom mesečno i ako budete insistirali, da li će se ona osećati kao da je gušite i pritiskate. Tako na primer možete reći: “Ok, ti nemaš vremena, ali ja te želim i imam potrebu da te zovem, ali se bojim da ćeš osetiti da te gušim. Ako te ipak budem zvala, da li će ti to stvarati pritisak?” Ako Vaša kuma nema ništa protiv da “budete dosadni”, onda je na Vama da pratite sebe. Ako s druge strane jasno postavi svoje granice, onda Vam ne preostaje ništa drugo nego da prihvatite i pomirite se sa činjenicom da su njene potrebe za Vama mnogo manje nego obratno.
Srdačan pozdrav,
Nikola Krstić i Jelena Štetić